Jedna od šest osoba podložna je alergiji na sunce, a ona se javlja i kada se namažete kremom. Iako se reakcija na sunčevu svetlost najčešće javlja kod svetloputih ljudi, alergija je moguća kod svih tipova kože. Stručnjaci smatraju da je čak 50 posto alergija na sunce nasledno i zavisi od genetskim predispozicija.
Iako lekari kažu da ova vrsta alergije nije opasna za zdravlje, u slučaju burnijih promena na koži svakako posjetite svog dermatologa ili najbližeg lekara.
Simptomi
Najčešći simptomi na koži zbog alergije su crvenilo, svrab, osip, mehurići ili bolni čvorići. Crvenilo kao najblaži oblik može se rešiti hladnim oblozima. Osip koji se često meša s opekotinama od prekomernog sunčanja može se tretirati antihistaminicima, ali ipak pre zatražite savet svog lekara, a isto postupite i primetite li čvorove ili oderotine na koži.
Lekovi i hrana takođe mogu podstaći alergijsku reakciju
Fotoalergijsku reakciju koja nastaje delovanjem sunčeve svetlosti i raznih krema, parfema, losiona i šminke jednostavno možete izbeći tako da se pre izlaganja suncu ne mažete “hemikalijama” koje ovi proizvodi sadrže.
Što se lekova tiče, na reakciju mogu uticati antibiotici, ali i kontracepcijske pilule koje ćete prepoznati po svetlim mrljama koje vam se mogu pojaviti na licu. Uz to čak i kreme za sunčanje mogu izazvati neželjene reakcije na koži te ih zato treba testirati. Nanesite manju količinu, najbolje na podlakticu i pričekajte neko vreme kako biste videli hoće li koža reagovati.
Čak i neka hrana pogoduje javljanju alergije poput zelene salate, šargarepe, celera, smokvi i peršuna pa stručnjaci savetuju da se izbegava tokom letnjih meseci isto kao i veštačke zaslađivače.
Kako se najbolje pripremiti za sunce?
Prilagođavajte postupno svoju kožu suncu i trudite se u početnoj fazi nanositi kremu za zaštitu od UV-zraka s visokim faktorom, ali i nositi odgovarajuću odeću, najbolje u svetloj boji, s dugim rukavima i nogavicama, a glavu zaštitite šeširom i kapom.
Komentari (0)