Ako se ne leče, oboleli sinusi dovode do komplikacija

Posle glavobolje, oboljenja sinusa su jedan od najčešćih zdravstvenh problema u regiji glave, tvrde stručnjaci. Najčešće dolazi do sinuzitisa ili zapaljenske upale, koju treba ozbiljno shvatiti i lečiti, jer može da izazove brojne komplikacije. Kako se problemi sa sinusima dijagnostikuju i leče, za čitaoce “Života plus” objašnjava otorinolaringolog prof. dr Ljiljana Janošević iz Instituta za otorinolaringologiju (ORL) Kliničkog centra Srbije:

– Da bi ljudi razumeli šta se dešava sa sinusima, prvo treba da znaju šta oni predstavljaju i gde su smešteni. Paranazalni sinusi, kako im je pravi naziv, predstavljaju prostore u kostima lica i lobanje, ispunjene vazduhom i obložene sluznicom respiratornog tipa. Čovek ima pet parnih sinusa koji preko svojih otvora, promera od dva do pet milimetara, “komuniciraju” sa nosnim šupljinama i posredno sa spoljašnjom sredinom. Prvi par smešten je u telu gornje vilice, sledeća dva para, prednji i zadnji sitasti sinusi, postavljeni su između oka i nosa. U sredini glave, u klinastoj kosti, smešteni su klinasti sinusi, dok su čeoni smešteni u čeonoj kosti. Da bi sinusi bili zdravi, najvažniji su stalna ventilacija i drenaža. To znači da u normalnim uslovima kada su otvori sinusa u nos prohodni, a disanje na nos pravilno, u sinuse ulazi vazduh pod atmosferskim pritiskom, a iz njih se drenira sekret koji luči sluznica sinusa.

– Tada se stvaraju uslovi za nastanak zapaljenskih oboljenja sinusa, poznatih kao sinuzitis. Zapaljenskim procesom može biti zahvaćen samo jedan, nekoliko ili svi sinusi, samo sa jedne ili sa obe strane. Zavisno od jačine i lokalizacije patoloških promena, mogu nastati različite forme sinuzitisa – od lakih do veoma teških i po život opasnih stanja. Oboljenja mogu biti akutna i hronična. Akutna zapaljenja sinusa po pravilu izazvana su bakterijama iz nosa i zovu se rinosinuzitisi. Najčešće bakterije su one koje dovode i do drugih infekcija disajnih puteva – pneumokoke, hemofilus influence, stafilokoke… Za razliku od akutnih, hronični sinuzitisi su složene etiologije. Infekcija nije primarni faktor, ali se povremeno nadovezuje na hronično izmenjene sluznice dovodeći tako do akutizacije procesa. Zapaljenski proces održava se pod uticajem alergijskih i drugih imunoloških faktora, poremećaja autonomne nervne regulacije nosa i sinusa… To dovodi do proširivanja krvnih sudova i pojačane sekrecije žlezda u sluznici nosa i sinusa. 

– Sinuzitis može biti izazvan infektivnim agensima u koje spadaju virusi, bakterije i gljivice, ali i alergijskim reakcijama i traumom sinusa. Povrede sluznice sinusa pri naglim promenama atmosferskog pritiska, što se događa, na primer, prilikom letenja avionom ili ronjenja, takođe mogu biti razlog za pojavu sinuzitisa, kao i aerozagađenja, a posebno duvanski dim. Nastanak oboljenja sinusa uslovljava i poremećaj prohodnosti nosnih šupljina i sinusnih otvora. Kod odraslih ovaj poremećaj najčešće nastaje kao posledica devijacije nosne pregrade ili zadebljanja nosne sluznice, a kod dece zbog uvećanja trećeg krajnika ili alergijskog zapaljenja nosno-sinusne regije. Tu su još i izraštaji u nosu – polipi, dobroćudni ili zloćudni tumori. Poremećaj neimunološke odbrane sluznice nosa i paranazalnih sinusa takođe predstavlja jedan od faktora rizika. Najčešće se ogleda u nedovoljnoj funkciji trepljastog epitela sluznice, koji ima zadatak da onemogući dublji prodor svih stranih čestica uhvaćenih u sluzi. Čak 80% zapaljenskih oboljenja nastaje zbog poremećaja ove funkcije…
 

– Kod akutnog sinuzitisa odrasle osobe žale se na osećaj pritiska i bola u predelu zahvaćenog sinusa, koji se pojačava pri saginjanju glave unapred. Uz to, postoji zapušenost nosa, i izbacivanje gustog žutog ili zelenog, sluzavo-gnojnog sekreta. Može da se javi i otok mekih tkiva iznad zahvaćenog sinusa, glavobolja različitog intenziteta, povišena telesna temperatura i malaksalost. Kod dece se akutni sinuzitis ređe manifestuje ovom tipičnom kliničkom slikom. Mališani često imaju skrivenu formu sinuzitisa, u kojoj postoje samo simptomi zapaljenja sluznice nosa, a prate je sekrecija i zapušenost nosa, disanje na usta, kašalj. S obzirom da to jako liči na nekomplikovanu kijavicu, pa vrlo često dolazi do pogrešne dijagnoze i komplikacija. Sumnju da je u pitanju sinuzitis treba da pobudi održavanje simptoma znatno duže od sedam do deset dana, koliko traje kijavica.

– Lečenje može da se sprovodi lekovima ili operativno, kao i kombinacijom. U terapiji akutnog sinuzitisa, gde je dominantni uzrok bakterijska infekcija, primenjuju se antibiotici oralno, a u težim slučajevima i intravenski u bolničkim uslovima. Neophodne su i kapi za nos, kao i primena određenih mehaničkih postupaka za uspostavljanje dobre ventilacije i drenaže nosa i sinusa. U slučajevima kada je sinuzitis težak, prete komplikacije ili su se već razvile, uz pomenute terapijske metode primenjuje se i operativno lečenje. U hroničnim stanjima pored sinusa operišu se i mehaničke prepreke u nosu, kao što je na primer nosna pregrada, ukoliko stvara poteškoće pri disanju. Operacije su po pravilu uspešne ali nose i određene rizike, jer se radi o vrlo osetljivom području koje je u bliskom kontaktu sa važnim tkivima i organima. Uz to, kod svih hroničnih stanja postoji problem recidiva, kao što je u slučaju nosnosinusnih polipa, za koje medicina još uvek nema definitivno rešenje. Zato je uvek, a posebno kod hroničnih sinuzitisa, u postoperativnom peirodu obavezan lekarski nadzor.

Najčešće komplikacije sinuzitisa su zapaljenjske promene srednjeg uva, ždrela i donjih disajnih puteva, uključujući i zapaljenje pluća. Zapaljenska difuzna ili lokalizovana gnojna kolekcija u rastresitom vezivnom tkivu iza očne jabučice, ozbiljna je komplikacija nelečenog sinuzitisa kod dece. Zato, ukoliko je dete bilo „prehlađeno”, svaki otok očnih kapaka koji se ne povlači u toku dana treba da probudi pažnju roditelja.

Komplikacije na mozgu su na sreću veoma retke, ali u isto vreme i veoma opasne. Najčešća je meningitis, odnosno zapaljenje moždanih ovojnica, a znatno ređe apsces, odnosno gnojna kolekcija u mozgu. Obe ozbiljno narušavaju zdravlje i ugrožavaju život obolelog.

Procesi na zubima a posebno na korenu zuba, takođe mogu biti razlog nastanka sinuzitisa. Ovaj takozvani dentalni sinuzitis izazvan je anaerobnom infekcijom usled prodora bakterija ove vrste iz usne šupljine. Dok su u usnoj šupljini ove bakterije su normalni stanovnici, ali kada se unesu u sinuse postaju patogene.