Abeceda orašastih plodova

Orašasti plodovi postali su super hrana! Krcati su zdravim masnoćama i nutrijentima, naročito vitaminom E, folnom kiselinom, magnezijumom, amino kiselinama… a svi oni igraju ulogu u sprečavanju bolesti srca.

Orašasti plodovi takođe sadrže biljne sterole koji se obično dodaju margarinu kako bi se smanjila apsorpcija holesterola.

Međutim, ne treba preterivati s količinom plodova koju konzumirate. “Povećanje konzumacije orašastih plodova, kao deo inače mudre ishrane, može značajno uticati na povišenje nivoa holesterola”, tvrdi dr Joan Sabate sa Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji.

Iako su istraživači Univerziteta Loma Linda ustanovili da svi orašasti plodovi pomažu sniziti nivo lošeg holesterola (LDL-a), za ovaj su zadatak najprikladniji bademi, australijski orah i pekan orasi.

Prema istraživanjima, konzumacija četvrtine šoljice badema dnevno snižava LDL holesterol za 4.4 posto, dok je jednom kanadskom studijom dokazano kako 74 grama badema dnevno može sniziti nivo LDL-a za čak 9,4 posto. Držite se propisane količine jer bademi takođe sadrže puno kalorija.

Jednako tako, australijski su stručnjaci pokazali kako 90 grama australijskog oraha dnevno može smanjiti nivo holesterola za 5,3 posto.

Studija objavljena u časopisu Journal of Nutrition tvrdi da je za 16,5-postotno smanjenje nivoa LDL-a potrebno jesti veće količine pekan oraha, a pri tom se ispitanici nisu udebljali.

Lešnici su izvrsni za obnovu kože i njen razvoj, tvrdi Kumud Gandhi, istraživačica hrane. “Oni su puni vitamina E i esencijalnih masnih kiselina koje održavaju ćelije jedrima ispod kože, podupiru je i sprečavaju bore”.

Za mladoliku kožu i zdravi ten preporučuje osam lešnika četiri ili pet puta nedeljno.

Za bolje stvaranje sperme potrebni su određeni nutrijenti, a kolonu predvodi selen, tvrdi babica Zita West. Preporučuje brazilske orahe koji su njime krcati, a dovoljno je pojesti dva ili tri dnevno.

Mnogo je dokaza kako kikiriki može zaštititi od dijabetesa, žučnih kamenaca i metaboličkog sindroma. Istraživači Univerziteta u Torontu smatraju kako on pozitivno deluje na promenu broja masnih ćelija (lipida) u krvi, sprečava ćelijsko oštećenje i upale. Kikiriki slovi kao jedan od afrodizijaka, s obzirom da može libido prebaciti u višu brzinu.

Dobar je izvor niacina, folne kiseline, mangana, cinka, te vitamina D i E, a osim što pomaže u odbrani od dijabetesa, takođe smanjuje nivo holesterola u krvi. Najbolje ga je jesti neljuštenog jer tada ima više vitamina i minerala.

Jedite 30 grama dnevno, što je jednako maloj kašiki. Ne moramo ni spomenuti da se trebate kloniti slanog kikirikija.

Jednako tako, pistać može poslužiti u borbi protiv šećerne bolesti. “Ako se jede posle namirnica koje su bogate ugljenim hidratima, kao što je beli hleb, pistać može sniziti njihovu apsorpciju te tako sniziti nivo šećera u krvi”, tvrde stručnjaci Univerziteta u Torontu.

Kanadski su stručnjaci takođe ustanovili kako pistaći pomažu ukrotiti glad jer kontrolisati hormone koji je stimulišu, te tako poboljšati dugoročno kontrolisanje nivoa šećera u krvi. “Nezasićene masnoće iz pistaća dokazano pomažu sniziti loš kolesterol (LDL) i povećati dobar (HDL) koji štiti srce”, prokomentarisao je stručnjak za zdravlje R.R. Kasliwal.

Ako vaše pamćenje više nije britko, na svakodnevni meni uvrstite orahe i bademe. Samo 45 grama oraha dnevno, otprilike 15 velikih polovina, može pomoći smanjiti oštećenje pamćenja povezano sa starenjem. Kada pogledate sam oblik ovog ploda, vidjećete da on čak i liči na mozak!

Stručnjaci Univerziteta Tufts u Bostonu tvrde kako velika količina alfalinolne kiseline i drugih polifenola koji deluju kao antioksidansi – blokiraju signale koji uzrokuju oštećenje u moždanoj mreži. Više od 60 posto ovog ploda su upravo masti. Bogati su vitaminom C i E, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem.

“Poznato je kako E vitamin štiti od određenih oblika raka, a veći unos gama-tokoferola, oblika E vitamina, može smanjiti rizik od razvijanja raka pluća”, tvrdi autorka studije Ladia Hernandez.

Njeno je istraživanje uključilo 18 ispitanika koji su jeli 68 grama pistaća dnevno kroz četiri nedelje i 18 osoba u kontrolnoj grupi koji nisu dodali pistaće svojoj uobičajenoj ishrani.

Na kraju studije, osobe koje su jele pistaće imale su viši nivo gama-tokoferola u krvi.

Lekari preporučuju nezasoljeni pistać jer previše soli može povisiti krvni pritisak. Međutim, učinak na holesterol je isti kod obe vrste.

Bademi mogu biti vaši saveznici pri mršavljenju, tvrde istraživači Univerziteta Purdue u Indiani. Ispitanici su konzumirali 56 grama badema (otprilike 24 komada) dnevno kroz razdoblje od deset nedelja, a nisu se nimalo udebljali. Smatraju kako je za ove rezultate odgovorno svojstvo badema da ostavljaju osećaj sitosti. Naime, ispitanici su duže osećali sitost, te tako nisu jeli drugu hranu.