Vršnjačko nasilje je problem koji se nažalost često javlja u školama i među decom. Kada se dete suoči s ovakvim problemom, roditelji su prva linija podrške. U daljem tekstu istražujemo kako roditelji mogu efikasno reagovati na pritužbe svoje dece o vršnjačkom nasilju. Fokusiraćemo se na asertivnu komunikaciju, ključnu veštinu koja omogućava izražavanje emocija i potreba na način da pored sebe uvažamo i druge.
Foto: Canva
Ukratko asertacija prdstavlja izražavanje sopstvenih misli, osećanja ili želja na jasan, direktan i bez napadanja sagovornika, sa poštovanjem bez agresivnosti ili pasivnosti prema drugima, čime se čuva lična autonomija a istovremeno je prisutno poštovanje prema drugima.
Koraci koje možete da preduzmete kao roditelji
1. Pristupanje situaciji sa empatijom
Kada dete dođe s pričom o vršnjačkom nasilju, prvi korak je pokazati saosećanje. Na primer: „Razumem da ti je teško zbog onoga što se događa. Važno je da razgovaramo o tome kako bismo ti mogli pomoći.”
2. Ohrabrite dete da deli osećanja i nepovoljne događaje
„Kaži mi više o tome. Kako se osećaš? Šta tačno čini taj dečko/devojčica? Razgovaraj s nama otvoreno, mi smo ovde da te podržimo.”
3. Naučite dete da izrazi svoje misli i osećanja bez napadanja drugih – asertivna komunikacija
„Kada ti se dešava nešto neprijatno, važno je da naučiš kako da se izraziš na primeren način. Reci jasno i smireno „Molim te prestani, to mi smeta.” ili „Molim te nemoj to više raditi osećam se neprijatno.” Asertivna komunikacija može pomoći da situacija dobije drugi kontekst i promeni smer.
4. Ohrabrite detetovu samostalnost
„Razumemo da ti može biti teško, ali verujemo u tvoju hrabrost. Ako osećaš da ne možeš da se izboriš sam/sama, uvek možeš tražiti pomoć učitelja ili školskog psihologa.”
Foto: Canva
Ovako nemojte reagovati kada vam se dete požali
Nekada, roditelji mogu reagovati na načine koji nisu konstruktivni. Bes, uznemirenost ili sramota mogu otežati detetu da se oseća sigurno. Ove reakcije se javljaju zbog prisutnosti straha, uznemirenosti i brige roditelja koji nemaju kontrolu svojih emocionalnih rekacija.
Na ovaj način ćete uliti poverenje i osećaj sigurnosti vašem detetu – dobri primeri reagovanja:
„Zabrinut/a sam, ali važno je da budemo smireni i fokusirani na rešenje. Tvoja sigurnost i dobrobit su na prvom mestu.”
“Znam da osećaš bol zbog onoga što se desilo. Važno je znati da nije tvoja krivica i da imaš pravo da se osećaš sigurno. Kako mogu pomoći da se osećaš bolje?”
“Razumem koliko ti je teško. Želim da znaš da ti verujem i da si hrabar/hrabra što si mi poverio/poverila ovo. Razgovaraćemo o tome i zajedno ćemo pronaći rešenje za ovaj izazov”
“Tvoja osećanja su važna. Ako se osećaš spremnim/spremna, možemo razgovarati o tome šta možemo učiniti da se situacija poboljša. Ako ne, u redu je. Imamo vremena. Tvoje emocionalno blagostanje je najvažnije.”
“Razumem koliko je teško suočiti se sa vršnjačkim nasiljem. Ti nisi sam/sama u ovome. Tu sam da te saslušam i podržim. Ako osećaš da je potrebno, možemo zajedno razgovarati sa tvojim učiteljem/učiteljicom ili direktorom/direktorkom škole.”
Foto: Canva
Stvaranje sigurnog okruženja
„Ti si naše dete i mi smo ovde da te zaštitimo i podržimo. Nemaš razloga da se osećaš sramotno ili nemoćno. U našem domu, uvek ćeš imati podršku i ljubav.”
“Hajde da zajedno razgovaramo o tome kako se osećaš i šta misliš da bi mogli uraditi da se ova situacija popravi. Tvoje osećanje i mišljenje su važni.”
“Možeš reći vršnjacima da ti njihovo ponašanje smeta na miran način. Reci im kako se osećaš i zatraži od njih da prestanu.”
“Nema ništa loše u tome da potražiš pomoć. Ako ne osećaš da možeš da se nosiš sa ovim sam/sama, reci mi ili nekom drugom odraslom kome veruješ. Tu smo da te podržimo.”
“Želim da znaš da uvek možeš da računaš na nas. Mi smo ovde da te podržimo, slušamo i volimo. Ako se ikada osećaš ugroženo ili uplašeno, odmah nam se obrati.”
Ovim primerima želeli smo da vam dočaramo i olakšamo komunikaciju koja odražava asertivnost odnosno isključuje pasivan odnos ili agresivan odnos prema drugima. Roditelji mogu pristupiti situaciji vršnjačkog nasilja na način koji ohrabruje detetovu asertivnost, samostalnost i osećaj sigurnosti. Važno je ostati smiren, empatičan i biti uzor detetu kako bi se izgradio zdrav odnos s vršnjacima i naučile veštine rešavanja sukoba na miran način.
Komentari (0)