Šta je Vestov sindrom?
Da bi se postavila dijagnoza potrebno je da dete ispoljava sva tri simptoma
Vestov sindrom ili dečija epilepsija definisana je ovim karakteristikama:
- Infantilni grčevi, specifična vrsta napada koji počinju u prvoj godini života
- Razvojna regresija ili gubitak razvojnih prekretnica kod bebe
- Veoma nepravilan uzorak moždanih talasa, poznat kao hipsaritmija, na elektroencefalogramu (EEG)
Dete mora imati sva tri simptoma da bi mu se dijagnostikovao Vestov sindrom.
(2).png)
Foto: freepik
Kada se javljaju infantilni spazmi kod beba?
Infantilni grčevi kod Vestovog sindroma obično počinju između 4. i 8. meseca života
Infantilni grčevi (spazmi) kod Vestovog sindroma obično počinju između 4. i 8. meseca života. Tokom napada, koji traju oko dve sekunde, telo deteta se može iznenada savijati napred, a ruke i noge postaju ukočene. Neka deca izvijaju leđa dok pružaju ruke i noge.
Grčevi se najčešće javljaju tokom prelaza između budnosti i sna ili posle dojenja. Mogu se pojaviti u grupama od više grčeva odjednom. Bebe sa ovim sindromom mogu imati na desetine ovih grčeva u jednom danu. Taktilna stimulacija i jaki iznenadni zvukovi ili buka mogu da pospeše pojavu spazama.
(1).png)
Foto: pch.vector
Šta može biti uzrok ovog oblika dečije epilepsije?
Brojni faktori mogu biti uzročnici, ali često nije moguće utvrditi uzroke
Vestov sindrom može biti uzrokovan brojnim faktorima. Ponekad je Vestov sindrom uzrokovan povredom mozga, sa druge strane uzrok mogu biti razvojne anomalije moždane strukture. Dečija epilepsija takođe može biti uzrokovana genetskim mutacijama ili metaboličkim poremećajima.
Dešava se da u nekim slučajevima uzrok nije moguće pronaći.
.png)
Foto: freepik-netocoh
Da li da očekujem psihomotorno zaostajanje kod deteta?
Postoji mougućnost javljanja neuropsihološkog odstupanja
Izostanak psihomotornog razvoja, znači izostanak razvoja sposobnosti u oblasti pokreta, govora, saznajnih i socijalno – emotivnih ispoljavanja. Kod 2/3 dece kod kojih nije utvrđen uzrok infantilnih spazama pojavljuje se određeni stepen neuropsihološkog odstupanja.
Teža poteškoće u razvoju prisutne su kod 70 odsto dece te je često praćena karakteristikama poremećaja iz autističnog spektra i hiperaktivnosti.
Tretman dečije epilepsije
Kod zaostanka u razvoju od pomoći mogu biti:
- fizikalna terapija,
- radna terapija i
- logopedska terapija
Primarni cilj lečenja sindroma je da se eliminišu napadi i ako je prisutan da se razreši neprepoznatljivi obrazac veoma haotične i neorganizovane električne aktivnosti mozga (hipsaritmija na EEG-u).
Vestov sindrom se smatra epileptičnom encefalopatijom, stanjem u kojem epileptični napadi mogu direktno doprineti kognitivnom oštećenju i poremećajima ponašanja. Rana i efikasna kontrola napada može poboljšati dugoročnu perspektivu deteta.
- Napadi se mogu kontrolisati lekovima
- Ako se utvrdi da su napadi posledica oštećenja moždanog tkiva, hirurško uklanjanje može doneti poboljšanje
- Ako se utvrdi da su napadi u osnovi uzrokovani metaboličkim stanjem, lečenje uzroka metaboličkog problema može pomoći u smanjenju napada. Ketogena dijeta može biti korisna u nekim slučajevima
(1).png)
Foto: freepik-peoplecreations
Da li je moguće normalno funkcionisanje deteta sa ovom dijagnozom?
Često je prisutna mentalna ometenost (u više od 80 odsto slučajeva). Ponekad deca sa Vestovim sindromom otežano funkcionišu u normalnim životnim situacijama, mada se u manjem procentu javljaju i blaži oblici bolesti.
Bez obzira na terapiju ovi spazmi prestaju do pete godine života. Deca koja su pre pojave napada imala normalan psihomotoran razvoj imaju dobru prognozu – napadi prestaju, dete ima normalan psihofizički razvoj ili laganu retardaciju.
Komentari (0)