Kad dete ide na operaciju
Najčešći izvor traumatizacije kod dece su upravo medicinske procedure. Evo kako da pomognete svom detetu i smanjite veliki deo preplavljujućeg iskustva invazivnih medicinskih ili operativnih procedura.
Kada je medicinska procedura hitna
1. Uverite svoje dete da će biti u redu, da će mu doktor pomoći da im bude bolje, da prestane da boli, itd.
2. Odvlačenje pažnje detetu baš pre nego što se medicinska procedura dogodi – može biti od velike pomoći. Pričajte im ponovo njihovu omiljenu priču, ponesite njihovu omiljenu igračku ili pričajte o mestu na koje vole da idu….mesta kao što je park, zatim pravljenje plana gde možete da idete kad im bude bilo bolje. Ako je vaše dete u bolovima, možete da ih navedete da tapšu ili da nešto pevaju ili lupkaju da bi umanjili bol. Ili možete da ih pitate da vam pokažu u kom delu tela ne osećaju bol i gde se dobro osećaju, pa da ih usmerite da se fokusiraju na taj deo tela.
3. Ukoliko su dovoljno velika da razumeju, recite im šta ih očekuje u doktorskoj ordinaciji. Na primer, “Doktor će zašiti ranu da zaustavi krvarenje,” ili “Sestra će ti dati ili pilulu ili injekciju sa lekom da zaustavi bol i da se bolje osećaš.”
Foto: Shutterstock
Praktični koraci u pripremi vašeg deteta za zakazane operacije i medicinske intervencije
Dve procedure koje su specifično traumatične za dete su vezivanje za sto na kome se pregledaju i stavljanje u anesteziju bez prethodne pripreme za to. Budite proaktivni na sledeći način:
1. Odaberite doktora i bolnicu koju su osetljivi za potrebe deteta. Nisu sve institucije iste.
2. Pripremite dete za ono što će se dogoditi. Recite im istinu bez nepotrebnih detalja. Deci je bolje kada znaju šta da očekuju. Ako im kažete da neće da boli onda kada će boleti, izdajete njihovo poverenje. Onda će početi da iščekuju najgore, ako već ne mogu da se oslone na to da ćete im reći istinu.
3. Uredite da lekari (posebno hirurg i anesteziolog) upoznaju vaše dete pre operacije, obučeni u uobičajeno doktorsko odelo, pre nego što ih dete vidi u hiruškim odelima sa maskama. Bitno je da vaše dete vidi da je doktor ljudsko biće koje će mu pomoći...a ne neko čudovište. Možda i vaše dete može da obuče doktorsku uniformu takođe! Ako to nije moguće, onda barem može da stavi hirušku masku sebi ili svojoj lutki ili plišanoj igrački.
4. Ako vaša bolnica nema adekvatan program pripreme, ili čak iako ima, vi uvek možete obući vaše dete u nešto belo ili obući lutke i igračke i napraviti igru “operacije” kod kuće. Igra treba da sadrži sve delove, uključujući i guranje na kolicima, dobijanje inekcija i pripremu za anesteziju. Imajte probu odeće. Većina radnji za decu prodaje igračke za igre doktora i pacijenata.
Foto: Shutterstock
Tokom operacije
Bez poznate osobe da ih uteši i smiri, deca se često probude dezorijentisana i u panici.
1. Budite sa svojim detetom što više pre i posle operacije. Sva deca žele da njihovi roditelji budu tu tokom procedure. Pitajte da budete sa svojim detetom tokom pripreme za anesteziju i budite tu dok se budi iz anestezije.
2. Dete nikada ne treba da bude vezano za sto ili stavljeno u anesteziju dok je prepadnuto i uznemireno. To ostavlja duboki trag u njihovoj psihi i nervnom sistemu. Vaše dete treba da se mazi i umiruje sve dok se potpuno ne smiri. Pitajte doktora da li možete da zagrlite vaše dete. Ako dete mora da se veže, objasnite mu zašto je to važno i budite pored njega sve dok ne bude spremno da ide dalje. Strah u kombinaciji sa nemogućnošću da se pomeri dovodi dete u stanje zastrašujućeg šoka – što je recept za traumu.
3. Idealno bi bilo da budete u šok sobi kada se vaše dete budi. Dete nikada ne bi trebalo da se probudi na intenzivnoj nezi samo. Bez poznate osobe da ih uteši i smiri, deca se često probude dezorijentisana i u panici. Njihovo stanje je toliko intenzivno da mogu čak da poveruju da su umrli….ili da im se nešto stravično desilo. Veoma je važno da razgovarate sa sestrom i osobljem i da insistirate da pored deteta bude neko ko će ga umiriti kada se probudi.
Foto: Shutterstock
Nakon operacije
2. Ako je vaše dete u bolovima, neka vam opiše koji deo tela ga ne boli ili ga manje boli. Dok sedite sa detetom, pomozite mu da odredi i razdvoji koji deo tela ga boli, a koji ga ne boli toliko. To često može da umanji bol. Možete tako da odvratite pažnju deteta od bola tako što ćete pevušiti sa njim ili tapšati ili tapkati po nekim delovima tela. Slika balona različitih boja koja odnose bol ka nebu takođe može da pomogne.
3. Ako je vaše dete ispunjeno strahom, pomozite mu pričanjem priče. Koristite ime nekog drugog deteta ili izmislite priču o njegovoj omiljenoj plišanoj igrački. Glavna ideja je da pomognete detetu da prođe kroz bilo koje “zamrznuto” stanje ili stanje šoka kroz drhtanje i istresanje viška energije do stanja smirivanja i stabilnosti.
4. Ne zaboravite da pratite vaš sopstveni nivo smirenosti….vaša smirenost i samopouzdanje su zarazni!
Deca više reaguju na osećanja svojih roditelja nego na njihove reči. Njihove potrebe imaju manje veze sa informacijama, a mnogo više sa osećanjem sigurnosti. Deca moraju da znaju da su zaštićena i voljena. Reči kao što su: “ja te volim i ja ću te zaštititi” – izgovorene iz srca – znače mnogo više od bilo kakvog objašnjenja.
Foto: Shutterstock
Mlađa deca imaju potrebu za dobijanjem informacija preko fizičkog kontakta – grljenja, ljuljuškanja i dodira. Kod porodica gde oba roditelja rade, važno je pozvati svoje malo dete telefonom da znaju da ste još uvek tu. Predvidljivost i rutina su važni za decu bilo kog uzrasta. Pravljenje planova i stvaranje osećaja da se život nastavlja i da će se ponovo zabavljati je još jedna važna stvar koju možemo raditi sa našom decom. Zapamtite, trauma je životna činjenica, ali nije i životni moto. “Ne mora da boli zauvek.
Izvor: Tepsinteza – škola telesne psihoterapije
Autor: Peter A. Levine & Maggie Kline” Telo. dah i svest”
Komentari (0)