Ishranom protiv zamora

Bez obzira da li ste na samom početku, pred kraj ili u periodu nakon trudnoće zamor je prisutan kao posledica povećane koncentracije hormona u vašem organizmu. Međutim, on može da se javi i kao posledica razvoja ploda (direktno se odražava na vaš organizam i osećate se umorno), anemije, hipotireoidizma (smanjenog lučenja hormona štitne žlezde), povećane aktivnosti oko novorođenčeta, nepravilne ishrane.

Zamor ćete „pobediti“:

– Slušajući svoje telo – ukoliko ste se preopteretili dnevnim obavezama i organizam Vam šalje signale (umorni ste, pospani) – odvojite par trenutaka za sebe, odspavajte i pokušajte da izbacite iz svoje glave stav da morate da u svakom trenutku budete „super“ mama.

– Obavezno tražite pomoć – podelite svoje obaveze oko bebe sa najbližima.

– Više spavajte – nije greh ako legnete ranije ili ostanete malo duže u krevetu.

– Fizička aktivnost vam znatno može pomoći u otklanjanju znakova umora. Dovoljno je svega 30 minuta lagane šetnje parkom.

– I naravno, adekvatna ishrana znatno će vam pomoći u borbi protiv zamora.

Naravno da može. Ukoliko:

– Ne unosite dovoljne količine esencijalnih aminokiselina (prisutne u namirnicama životinjskog porekla) – bitne su za regulaciju šecera u krvi (stimulišu lučenje insulina), za stvaranje hemoglobina, sintezu proteina u mišicima i izgradnju mišićne  mase – odraziće se pojavom zamora;

– Unosite veće kolićine kuhinjske soli – poremetićete acidno-baznu ravnotežu unosom većih količina natrijuma (sadržanim u kuhinjskoj soli), a nedovoljno kalijuma – vaše ćelije počinju da „pate“, a kao posledica javlja se osećaj umora. Natrijum, naime, zauzima mesto kalijuma u organizmu i vezuje velike količine vode u ćelijama i onemogućava prenos energije – osećate se otečeni, teški i pospani;

– Konzumirate gazirana pića i alkohol za čiju razgradnju organizam troši prevelike količine energije;

– Za doručak unosite namirnice koje sadrže dosta prostih ugljenih hidrata (npr. doručak sastavljen od belog hleba i džema) –  u toku poslepodnevnih časova osetićete umor kao posledicu hipoglikemije (smanjene koncentracije šećera u krvi);

– Svoju ishranu bazirate na nutritivno siromašnim namirnicama (najčešće industrijski prerađenim: polirani pirinač, suhomesnati i konzervisani proizvodi, belo brašno i proizvodi od njega) – javlja se umor i pri najmanjem naporu;

– Jedete jela bogata mastima – preterana količina masnoće znatno usporava probavu (varenje hrane u tom slučaju može trajati i 4-5 sati) i izazvaće osećaj težine u želucu, pospanost i umor;

– Hranite se namirnicama siromašnim vitaminima B kompleksa – takođe je jedan od krivaca za pojavu zamora (veoma česta kod vegetarijanaca);

– Konzumirate hrane u «pogrešno vreme» – npr. preskačete doručak i prvi obrok (najčešće voluminozan) vam je u poslepodnevnim časovima;

– U svom dnevnom jelovniku nemate odgovarajuće količine svežeg voća i povrća, odnosno odgovarajućih količina vitamina C – osećaćete zamor i malaksalost.

Kako biste sprečili zamor, savetujemo vam da izbegavate:

– Velike količine kafe i ostalih napitaka sa kofeinom;

– Konzumaciju alkohola;

– Slatkiše i masna jela;

– Hranu gajenu uz upotrebu pesticida, herbicida i drugih štetnih materija;

– Proizvode sa dodatkom veštačkih boja, konzervanasa – rezultiraju umorom i povećanim rizikom za neke hronične bolesti.

Bitno je da vodite računa o odgovarajućem izboru i kombinaciji namirnica (videti preporuke s obzirom na period u kojem se nalazite).

Promenom načina ishrane znatno ćete suzbiti znakove zamora koji vas prate, stoga predlažemo:

– Dan obavezno počnite doručkom koji će se sastojati od složenih ugljenih hidrata – sasvim je dovoljno da unesete npr. 1 jabuku i činiju ovsene kaše (to je naš predlog, a vi naravno možete da napravite i drugačiji izbor, ali pri tome sledite date preporuke);

– Jedite češće, a manje obroke – obezbedićete svom organizmu dovoljno energije, a bitno smanjiti zamor;

– Uzimajte što više povrća (svežeg – prednost, zamrznutog ili termički obrađenog) i što veće količine svežeg voća: jabuke, šljive, mandarine, ananas – izvor vitamina C;

– Obavezna je i riba: tunjevina, skuša, sardina; meso (posnije vrste); jaja -izvor esencijalnih aminokiselina;

– Jedite žitarice i proizvode od integralnog brašna – dobar su izvor vitamina, posebno vitamina B kompleksa neophodnih za proizvodnju energije;

– Birajte namirnice sa nezasićenim masnim kiselinama: sveži bademi, orasi, semenke lana, suncokreta, susam, plava riba, riblje i maslinovo ulje.