Foto:

Deca i roditelji u senci pandemije

Izvor: Bebac.com
Pandemija koronavirusa umnogome je uticala na razvoj dece, a roditelje je stavila pred nove, neki bi rekli – nemoguće izazove. U novoj stvarnosti često zapostavljane porodice sa decom pokušavale su da iznađu inovativna rešenja za svoju novu porodičnu dinamiku.

Foto: Freepik
Organizacija i funkcionisanje porodičnog života potpuno se promenilo. Od ograničenih i pandemijom poremećenih obrazovnih modela, koji su uticali, i još uvek utiču na edukaciju dece, pa sve do neizvesnosti kada su nove epidemiološke mere u pitanju. Roditelji su proteklih godinu i po dana prošli kroz pravi vrtlog nesigurnosti - od finansijske pa sve do zdravstvene, koji se još uvek ne smiruju i kraj im se ne vidi.

Poteškoće u usklađivanju rada i roditeljstva

 

U strahu i brizi za zdravlje svoje dece roditelji su morali da donesu nove brojne odluke, a kroz ceo proces često su se pitali kako je moguće da nadležni donose mere bez mnogo pardona i obzira prema najmlađima. To se prvi put osetilo za vreme vanrednog stanja, kada su zatvorene sve obrazovne i vaspitne ustanove, pa su mališani, umesto sa vaspitačima i učiteljima, vreme provodili kod kuće. Nadležni su dali preporuku da roditelji dece mlađe od 12 godina ne idu na posao; ipak, dosta poslodavaca tu preporuku nije uvažilo, jer ona nije bila obavezujuća. 

Ekomonski je pandemija najviše uticala na porodice na području Južne i Istočne Srbije. Finansijski su bile najviše pogođene najsiromašnije porodice, navodi Unicef u ovogodišnjim istraživanjima.

Roditelji su se pitali kako uopšte mogu odgajati i vaspitavati decu, a da istovremeno zadrže svoj posao koji im je neophodan za finansijsku stabilnost porodice. U celokupnoj haotičnoj situaciji, u borbi za ekonomski opstanak, roditelji su pokušavali da rade od kuće, dok su im za vreme kućnog radnog vremena decu čuvale „dadilje” zvane televizor.
I ovaj problem nije trajao samo za vreme vanrednog stanja, kada su vrtići i škole bili zatvoreni. Te iste probleme roditelji imaju i danas. Zašto, pitate se? Zato što se vrtići zatvaraju na dve sedmice ako je potvrđen koronavirus kod makar jednog deteta. Zato što se raspust najavljuje par dana pre nego što će stupiti na snagu. Zato što od „semafor nastave” roditelji ne znaju ni kada dete ide u školu, a kamoli da li je domaći urađen.

Problemi učenja na daljinu

 

Pandemija je, pored brige, roditeljima i deci donela nove probleme u školstvu. Umesto sveske i knjige, mnogo bitniji je postao internet. Bez njega deca školu praktično nisu mogla pohađati. 

Foto: Freepik
Ove školske godine situacija je nešto bolja, ali za starije školarce to je još uvek realnost. UNICEF je u svom istraživanju naveo da su deca od sedam do 17 godina u najvećem broju imala problem sa učenjem, kada je u pitanju radna atmosfera kod kuće. U istraživanjima urađenim u julu 2020. godine i martu 2021. godine jasno se vidi da još uvek imaju problem sa učenjem na daljinu.

 

Ograničen pristup lekarima nus pojava pandemije

 

Deca kojoj je bio potreban lekar u poslednjih godinu dana često nisu dobijala odgovarajuću zdravstvenu uslugu. Ovo je zabrinjavajuće, pogotovo kada vidimo da je najviše mališana bez zdravstvene usluge ostalo upravo ove godine. Prema UNICEF-ovom istraživanju u martu 2021. godine, skoro svako osmo dete, kome je trebala zdravstvena pomoć, ostalo je bez potrebne medicinske zaštite.


Mnoge zdravstvene ustanove pretvorene su u kovid bolnice, a ovo je za rezultat imalo odlaganje specijalističkih pregleda ili čak njihov potpuni izostanak. Upravo to je dovelo do neplaniranih troškova, te je čak 77% neplaniranih troškova iz kućnog budžeta išlo na zdravstvene usluge. Izostanak zdravstvene usluge najviše je primetan kod najmlađe dece, one do šest godina starosti. 

Mentalno zdravlje dece tokom pandemije poljuljano

 

Pogubni uticaj pandemije na decu vidi se i kada je mentalno zdravlje u pitanju. Svako peto dete ima pogoršano mentalno stanje, a to je najviše primetno kod tinejdžera. Prema anketama koje su popunjavali roditelji vidi se da su najviše pogođena deca iz materijalno ugroženih porodica. Kod dece najviše je primetna nervoza i razdražljivost, ali i problemi sa koncentracijom, što znatno utiče i na obrazovanje.  

Foto: Freepik

Pored lošeg uticaja pandemije na decu, primetno je da je i roditeljima sve ovo teško palo. U poslednjem talasu pandemije roditelji su zabrinuti za sopstveno mentalno zdravlje. Kako pandemija duže traje, tako roditelji imaju sve manju podršku okoline, a pritisak je isti.
Iako često čujemo da se o pandemiji govori u prošlom vremenu, ona i dalje traje. Deca uče kombinovano, roditelji žongliraju između posla i dece, doktori su manje dostupni, a podrška roditeljima sa decom lagano izostaje od strane okoline. Nadležni svojim odlukama o merama često zapostave njihov uticaj na decu, a mališani pored svega žele svoju pažnju i ljubav.


Pandemija je u svakom aspektu uticala na život dece i zato je važno da ih dodatno osluškujemo, podržimo i pokušamo da im obezbedimo zadovoljenje osnovnih potreba, uprkos pandemiji.
Na koji način će se svi problemi sa kojim se porodice suočavaju odraziti na razvoj naše dece, vreme će pokazati.

 

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Pandemija koronavirusa umnogome je uticala na razvoj dece, a roditelje je stavila pred nove, neki bi rekli – nemoguće izazove. U novoj stvarnosti često zapostavljane porodice sa decom pokušavale su da iznađu inovativna rešenja za svoju novu porodičnu dinamiku.

Foto: Freepik
Organizacija i funkcionisanje porodičnog života potpuno se promenilo. Od ograničenih i pandemijom poremećenih obrazovnih modela, koji su uticali, i još uvek utiču na edukaciju dece, pa sve do neizvesnosti kada su nove epidemiološke mere u pitanju. Roditelji su proteklih godinu i po dana prošli kroz pravi vrtlog nesigurnosti - od finansijske pa sve do zdravstvene, koji se još uvek ne smiruju i kraj im se ne vidi.

Poteškoće u usklađivanju rada i roditeljstva

 

U strahu i brizi za zdravlje svoje dece roditelji su morali da donesu nove brojne odluke, a kroz ceo proces često su se pitali kako je moguće da nadležni donose mere bez mnogo pardona i obzira prema najmlađima. To se prvi put osetilo za vreme vanrednog stanja, kada su zatvorene sve obrazovne i vaspitne ustanove, pa su mališani, umesto sa vaspitačima i učiteljima, vreme provodili kod kuće. Nadležni su dali preporuku da roditelji dece mlađe od 12 godina ne idu na posao; ipak, dosta poslodavaca tu preporuku nije uvažilo, jer ona nije bila obavezujuća. 

Ekomonski je pandemija najviše uticala na porodice na području Južne i Istočne Srbije. Finansijski su bile najviše pogođene najsiromašnije porodice, navodi Unicef u ovogodišnjim istraživanjima.

Roditelji su se pitali kako uopšte mogu odgajati i vaspitavati decu, a da istovremeno zadrže svoj posao koji im je neophodan za finansijsku stabilnost porodice. U celokupnoj haotičnoj situaciji, u borbi za ekonomski opstanak, roditelji su pokušavali da rade od kuće, dok su im za vreme kućnog radnog vremena decu čuvale „dadilje” zvane televizor.
I ovaj problem nije trajao samo za vreme vanrednog stanja, kada su vrtići i škole bili zatvoreni. Te iste probleme roditelji imaju i danas. Zašto, pitate se? Zato što se vrtići zatvaraju na dve sedmice ako je potvrđen koronavirus kod makar jednog deteta. Zato što se raspust najavljuje par dana pre nego što će stupiti na snagu. Zato što od „semafor nastave” roditelji ne znaju ni kada dete ide u školu, a kamoli da li je domaći urađen.

Problemi učenja na daljinu

 

Pandemija je, pored brige, roditeljima i deci donela nove probleme u školstvu. Umesto sveske i knjige, mnogo bitniji je postao internet. Bez njega deca školu praktično nisu mogla pohađati. 

Foto: Freepik
Ove školske godine situacija je nešto bolja, ali za starije školarce to je još uvek realnost. UNICEF je u svom istraživanju naveo da su deca od sedam do 17 godina u najvećem broju imala problem sa učenjem, kada je u pitanju radna atmosfera kod kuće. U istraživanjima urađenim u julu 2020. godine i martu 2021. godine jasno se vidi da još uvek imaju problem sa učenjem na daljinu.

 

Ograničen pristup lekarima nus pojava pandemije

 

Deca kojoj je bio potreban lekar u poslednjih godinu dana često nisu dobijala odgovarajuću zdravstvenu uslugu. Ovo je zabrinjavajuće, pogotovo kada vidimo da je najviše mališana bez zdravstvene usluge ostalo upravo ove godine. Prema UNICEF-ovom istraživanju u martu 2021. godine, skoro svako osmo dete, kome je trebala zdravstvena pomoć, ostalo je bez potrebne medicinske zaštite.


Mnoge zdravstvene ustanove pretvorene su u kovid bolnice, a ovo je za rezultat imalo odlaganje specijalističkih pregleda ili čak njihov potpuni izostanak. Upravo to je dovelo do neplaniranih troškova, te je čak 77% neplaniranih troškova iz kućnog budžeta išlo na zdravstvene usluge. Izostanak zdravstvene usluge najviše je primetan kod najmlađe dece, one do šest godina starosti. 

Mentalno zdravlje dece tokom pandemije poljuljano

 

Pogubni uticaj pandemije na decu vidi se i kada je mentalno zdravlje u pitanju. Svako peto dete ima pogoršano mentalno stanje, a to je najviše primetno kod tinejdžera. Prema anketama koje su popunjavali roditelji vidi se da su najviše pogođena deca iz materijalno ugroženih porodica. Kod dece najviše je primetna nervoza i razdražljivost, ali i problemi sa koncentracijom, što znatno utiče i na obrazovanje.  

Foto: Freepik

Pored lošeg uticaja pandemije na decu, primetno je da je i roditeljima sve ovo teško palo. U poslednjem talasu pandemije roditelji su zabrinuti za sopstveno mentalno zdravlje. Kako pandemija duže traje, tako roditelji imaju sve manju podršku okoline, a pritisak je isti.
Iako često čujemo da se o pandemiji govori u prošlom vremenu, ona i dalje traje. Deca uče kombinovano, roditelji žongliraju između posla i dece, doktori su manje dostupni, a podrška roditeljima sa decom lagano izostaje od strane okoline. Nadležni svojim odlukama o merama često zapostave njihov uticaj na decu, a mališani pored svega žele svoju pažnju i ljubav.


Pandemija je u svakom aspektu uticala na život dece i zato je važno da ih dodatno osluškujemo, podržimo i pokušamo da im obezbedimo zadovoljenje osnovnih potreba, uprkos pandemiji.
Na koji način će se svi problemi sa kojim se porodice suočavaju odraziti na razvoj naše dece, vreme će pokazati.

 

 
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije