Kao i biljke u bašti, tako i sobno bilje ima svoje cikluse i periode koji prate promenu godišnjih doba. Kada vreme počne da se menja, menjaju se i njihove vitalne funkcije, pa samim tim i potrebe za vodom i prihranom.
Foto: Unsplash
Početak jeseni i niže temperature za sobno cveće predstavlja početak mirovanja i stagnacije u većini slučajeva. Upravo je to ono što bi trebalo ispratiti i načinom na koji ih negujete kako im ne biste napravili više štete nego koristi.
Šta se menja u negovanju sobnog bilja nakon leta?
Promena godišnjeg doba u velikoj meri utiče na negovanje čak i sobnog bilja. Njema je nakon leta, lepog i toplog vremena, na smenu vlažnog i suvog vazduha, redovnog zalivanja i sunčanja promena u temperaturi i količini sunca za njih predstavlja veliku promenu na koju moraju postepeno da se navikavaju.
Pročitajte i: Ljuska od jajeta za bolji rast biljaka – kako u kući, tako i napolju
Sad više nemaju istu potrebu za vodom kao kada je napolju visoka temperatura, ali isto tako – nije im potrebno ni prehrane u istoj količini, upravo zato što na red dolazi period stagnacije kada svo cveće najčešće miruje.
Promena temperature – razlog za dodatnu brigu o cveću
Iako su dani još uvek topli pred kraj leta i početkom jeseni, noći su znatno hladnije na šta je potrebno obratiti posebnu pažnju ukoliko vaše sobno cveće leto provodi na terasi ili u bašti. Vreme je da se vrati u kuću upravo zbog ovih veliki temperaturnih razlika. Ovo se posebno odnosi na cveće kao što je difenbahija, fikus, dracena, palma, dok biljke iz porodice kaktusa ni slučajno ne smeju dočekati niske jutarnje temperature napolju.
Foto: Unsplash
Niske temperature, kao i jake temperature i direktna sunčeva svetlost, mogu biti veoma štetni za cveće. Da je biljkama hladno i da im ne prija temperatura na kojoj se nalaze – prvo će pokazati promenom na listovima na kojima će biti vidiljva oštećenja.
Koje je najbolje mesto za čuvanje sobnog cveća u kući?
Kada se ponovo vrate u zatvoren prostor, sobnim biljkama je potrebno adekvatno mesto koje će im pružiti maksimum od onoga što im je potrebno. Ovde pre svega govorimo o svetlu, ali i temperaturi.
Kako bi se postepeno navikavalo na zatvoren prostor, bilje u početku držite bliže prozoru, gde će biti izloženi svetlosti, ali i dnevnoj toploti koja dopire kroz prozor. Vremenom, na ovom mestu ostavite samo ono bilje koje voli više svetlosti i kom sunce prija (ciklama, orgideje, anturijum, dracena, juka).
Pročitajte i: Duh Južne Amerike u vašem domu: Kako se sadi avokado
Kako zalivati cveće kad počne faza mirovanja?
Kada počne jesen i spoljna temperatura počne da pada, biljke imaju drugačiju potrebu za vodom nego tokom leta. Kad krene faza mirovanja proces fotosinteze je manje intenzivan, pa je biljkama potrebno mnogo manje vode.
Iako se intenzitet zalivanja razlikuje od vrste do vrste, preporuka je generalno da se cveće zaliva u jutarnjim satima, a nakon pola sata od zalivanja proverite da li je na tacnici ispod saksije otekla voda koja je višak za biljku i prospite je kako biste izbegli truljenje korena.
.jpg)
Foto: Unsplash
Biljke kojima je potrebno orošavanje – poprskajte vodom koja je ostojala, dok za zalivanje možete koristiti i čaj ili vodu u kojoj su se kuvala jaja – jer je ta voda bogata mineralima koji će prijati biljci. Za cvetnice je spas slatka voda – ako dođe do sušenja cveta ili cvetovi naglo počnu da venu.
Prehrana i presađivanje pred fazu mirovanja
Jesen je početak faze mirovanja i predstavlja period kada se biljka priprema za zimu. Prehranite biljke početkom jeseni i to će im biti dovoljno u ovoj sezoni. Kad je reč o presađivanju – period jeseni i zime nije najbolji za to, ali ako morate da presadite neko cveće – koristite potpuno novu zemlju i veću saksiju od one iz koje presađujete cveće.
Komentari (0)