Muke s hranom: Šta da radite kad dete neće da jede

Idilična slika porodice koja sedi za stolom s malom decom i uživa u obrocima vrlo je često samo plod reklama, filmova i društvenih mreža. Češće su situacije da dete ne želi da jede i da se obrok pretvara u dramu.

Prve ozbiljnije probleme oko hranjena deteta mnogi roditelji počinju primećivati oko detetove druge godine života, piše zadovoljna.hr. Štaviše, istraživanje „Šedera” i saradnika pokazalo je da 60 odsto roditelja dvogodišnje dece, 30 odsto roditelja trogodišnje dece i 50 odsto roditelja četvorogodišnjaka izveštava o problemima tokom obroka.

U istom istraživanju nije bilo gotovo nikakvih prijava o tome da se problemi s hranjenjem javljaju ranije od druge godine života, a danas znamo i zašto je to tako.

Naime, do prve godine svog života dete utrostruči svoju težinu, a kako ide prema drugoj godini, dobijanje na težini polako se usporava.

Prirodna posledica toga je da se i detetov apetit značajno smanjuje od druge do šeste godine života. Osim toga, oko druge godine života kod deteta polako počinje da se javlja potreba za svojevrsnom nezavisnošću i u njegovom rečniku su sve češće reči „ne” i „neću”. Odbijanje hrane pravi je izraz toga.

Mesto na kojem jede za dete mora biti lepo i sigurno. Potrudite se, koliko je to god u vašoj mogućnosti, da mesto gde jedete bude i naizgled lepo, svetlo i što prozračnije. Pritom je važno od samog početka kada dete prelazi na čvrstu hranu odrediti mesto za hranjenje. To treba biti kuhinjski sto. Što ranije počnete s tim, to će detetu biti normalnije da se jede samo za stolom.

Pritom je vrlo važno skloniti sve što mu skreće pažnju – laptop, tablet, televizor i mobilni. Neka se dete fokusira samo na hranu. Zajedno s njim komentarišite hranu, ukuse, boje hrane, pitajte ga na šta ga koji oblik podseća, šta mu se sviđa kod određene namirnice, a šta ne.

Sigurno je da će biti situacija u kojima nećete imati energije da se borite sa detetom i moliti ga da sedne za sto, ali kako biste što pre i što uspešnije rešili probleme, morate biti istrajni.

Deca upijaju sve što vide poput sunđera. Ako vide da govorite jedno, a onda ga puštate da radi šta želi, poput trčanja pred televizor, smatraće da može dobiti baš sve i da vaša reč zapravo i nema težinu.

Igračke u dečjem razvoju imaju vrlo važnu ulogu. One su sastavni deo izgradnje identiteta deteta i utiču na detetove intelektualne i telesne sposobnosti, kao i na socijalnu i emocionalnu zrelost.

Takođe mogu imati i terapeutski ulogu jer je detetu lakše da izrazi svoje emocije kroz igračku nego izreći kako se ono samo oseća. I upravo zato omiljena igračka može biti sjajan pomagač i prilikom hranjena.

Neka omiljena igračka takođe „sedne” za sto. Možete joj čak postaviti i poseban tanjir, a onda detetu postavljati pitanja poput: šta misliš, zašto je dobro da meda jede šargarepu?

Detetove odgovore usmeravajte prema tome da će mu, na primer, šargarepa pomoći da vidi u mraku, a nikako nemojte samo govoriti da je to dobro za njega. Dete predškolskih godina, posebno između 2. i 4 godine, ne može shvatiti šta to znači da je nešto dobro za njega.

Deca na vole jednoličnost. Njihov je svet šaren, pa takvi trebaju da budu i obroci, ali i tanjiri. Na tržištu postoji zaista širok raspon tanjira za decu koji hranjenje pretvaraju u pravu igru – od onih s omiljenim animiranim junacima do onih koji na sebi sadrže svojevrsnu društvenu igru u kojoj je dezert cilj.

Velika pomoć može biti i hrana lepih, detetu dragih oblika. Naravno, teško je u svakodnevici roditeljstva pronaći vreme za igranje s hranom i seckanjem u „instagramske” obroke, ali možete sebi da olakšate tako što ćete kupiti obične, plastične modlice za kolače i njima u nekoliko sekundi iseći, na primer, hleb, ćureću šunku, palačinke, jaja i sličnu mekaniju hranu.

Jedna od zamki u koju upadaju brojni roditelji želeći da detetu daju sve što želi je kuvanje zasebnih obroka. Iako se možda čini najlakše da detetu jednostavno skuvate ono što želi, makar to bile nezdrave opcije, time i sebi i njemu činite medveđu uslugu. Posebno izbegavajte bilo kakvo nagrađivanje hranom.

Ako se detetu bude ponudio poseban obrok nakon što odbije ono što jede ostatak porodice, samo će još dodatno podstaći izbirljivo ponašanje pa će dete videti da može da dobije baš sve što poželi. Ohrabrite dete da sedi za stolom kada jedu svi, bez obzira na to da li ono jede ili ne. Vremenom će samo poželeti ono što i vi jedete.