Zašto bebe vole da ih imitiramo

Ona je oponašala sve što su bebe radile, i to „kao u ogledalu”, zatim ih je oponašala, ali je bebama to izgledalo kao da se vide u obrnutom ogledalu, potom ih je imitirala zadržavajući bezličan izraz lica, i na kraju reagovala različito u odnosu na bebino ponašanje.

Studija je pokazala da su se bebe duže smešile i zadržavale veću pažnju onda kada ih druga osoba potpuno oponaša.

– Imitacija odojčadi na njih deluje kao efikasan način da im se privuče interesovanje i da se odrasli povežu sa njima. Majke su bile prilično iznenađene kada vide kako se njihova deca radosno uključuju u imitacijske igrice s drugim odraslim osobama – rekla je Savčič.

Dok su se bebe igrale sa Gabrijelom, uočeno je i da su radoznalo očekivale kada će uslediti sledeća imitacija.

– Ovo je bilo prilično zanimljivo zapažanje. Pokazalo su da su bebe i te kako svesne da ih neko imitira, jer su u tom procesu aktivne, svesne su i vlastitog ponašanja i ponašanja drugog – ispričala je Gabrijela.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu PLOS one. Za istraživanje su koristili informacije od 16 beba.

Bebe su testirane u svojim domovima, sedeći u majčinom krilu. Gabrijela je ulazila u prostoriju uz osmeh, uspostavljajući kontakt očima i dozivajući bebino ime. Svaka od četiri faze testiranja trajala je oko dva minuta.

Otkriveno je da su sve bebe pokazale znake da su shvatile da ih neko oponaša. To su dale do znanja tako što su se osmehivale i posvetile veću pažnju osobi koja ih imitira.

Naučnici su inače često razmatrali ideju o tome koliko je imitacija ključna igra za bebe u učenju o tome kako da postupaju sa drugima, ali nema mnogo istraživanja koje bi potkrepile tu teoriju.

– Time što smo pokazali da deca starosti od samo šest meseci prepoznaju kada su oponašane i da imitacija ima pozitivan uticaj na interakciju, mi počinjemo da popunjavamo taj jaz – rekla je Savčič i dodala da su za detaljnije zaključke neophodna dalja istraživanja.