Foto:

Majčinstvo u doba korone: Četiri odsto mama dobilo otkaz, a čak trećini smanjene plate tokom vanrednog stanja

Izvor: Bebac.com

”Centar za mame” sproveo je istraživanje Majčinstvo u doba Korone sa ciljem boljeg razumevanja iskustva i osećanja mama tokom trajanja vanrednog stanja. Rezultati istraživanja pokazali su da je trećina majki suočeno sa smanjenim primanjima tokom trajanja vanrednog stanja dok je 4% mama dobilo otkaz. Kako i Centar za mame zaključuje, ovaj broj može biti u celokupnoj populaciji i daleko veći ako se uzme u obzir da je istraživanje sprovedeno online na uzorku od 2.000 mama koje prate njihove izvore.

Istraživanje nam otkriva i kakva su iskustva mame imale sa online školom, kakvi su bili njihovi partnerski odnosi i kako su balansirale porodične obaveze.


Foto: Shutterstock


Neki od zaključaka koje navodi Centar za mame su:
 
 

  • Rad od kuće, odnosno rad u promenjenim uslovima je za veliki broj mama postao realnost tokom trajanja vanrednog stanja.  Istraživanje pokazuje da je tek svaka peta mama radila sa radnog mesta, dok su ostale radile od kuće ili nisu radile uopšte. Nova realnost drugačijih radnih uslova se pokazala kao izazov za sve – poslodavke i poslodavci su se, čini se na osnovu odgovora, trudili da prate preporuke i daju priliku mamama da ostvare svoja prava, ali ni sve mame, ni svi poslodavci nisu znali koja su ta prava.
     
  • Od ukupnog broja anketiranih, čak 4,1% je tokom trajanja vanrednog stanja dobilo otkaz. Imajući u vidu da je ovo internet anketa i da su je popunile samo mame koje imaju pristup internetu i koje prate rad Centra za mame, taj broj može biti i znatno veći. Čak trećini mama umanjene su zarade tokom trajanja vanrednog stanja
     
  • Rad od kuće sa decom je imao uticaj na produktivnost mama – više od pola ispitanih mama koje su tokom vanrednog stanja radile od kuće smatra da je, dok su radile od kuće, bile manje produktivne. Na njihovu produktivnost su uticali briga oko dece (49,4%), ostale porodične obaveze (25,8%), stres i anksioznost u vezi sa situacijom u kojoj su se nalazile (7,6%) ili neki drugi faktor (17,2%).


Foto: Pixaby
 

  • Vanredno stanje imalo je malo uticaja na dinamiku porodice kod tri od četiri mame, a za one za koje se promenila se uglavnom promenila na bolje, odnosno došlo je do ravnopravnije podele zajedničkih obaveza među partnerima. Vanredno stanje nije uticalo ni na to kako se mame osećaju oko podele zajedničkih obaveza – zadovoljne su i dalje zadovoljne, nezadovoljne su i dalje nezadovoljne.
     
  • Anketa je pokazala da su mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost u nezahvalnoj poziciji sa i bez vanrednog stanja. Čak 63,4% njih nije imalo nimalo vremena za sebe u toku dana, dok je 20,9% moralo u svaku nabavku da povede i dete jer nisu imale kome i gde da ga ostave. Čak 62,5% samohranih mama tokom vanrednog stanja nije imalo nikakvu ponudu za pomoć od prijatelja, a 52,1% njih nije imalo koga da pozove onda kada im je bila neophodna neka neplanirana pomoć tokom perioda kada nije bio policijski čas. Ovi rezultati nam ukazuju da je neophodno posvetiti više pažnje mamama koje samostalno podižu decu, kako u mogućim budućim vanrednim stanjima, tako i u mirnodopskom vremenu. Osim toga, potrebno je da i poslodavci pokažu više razumevanja za njih, kao i državne institucije.
     
  • Škola je definitivno posao za mame – od onih koje žive u partnerskoj zajednici, preko 80% mama je više ili isključivo učestvovalo u online školovanju dece. Imajući u vidu da je više od 80% mama koje su popunile anketu zaposleno, ova brojka nam pokazuje da je većina njih tokom trajanja vanrednog stanja imala dva posla, pored regularnog duplog posla svake mame, neplaćenog i plaćenog.
     
  • Značajna je informacija da većina mama, čak 85,5% njih, smatra da su se njihova deca snašla sa online školom, dok su mišljenja vrlo podeljena kada je u pitanju način rada i to da li se to dopalo njihovoj deci. Više od pola mama kaže da im se online škola ne dopada, a svakoj petoj je bila potrebna pomoć sa gradivom da bi mogle da pomognu svojoj deci. Bez želje da ulazimo u to kako je online škola bila organizovana i da li je to moglo bolje, značajne informacije za dalje razmatranje su da je ovakva postavka izuzetno naporna za roditelje, posebno za mame, te da bi neki sistem koji manje uključuje roditelje i koji đacima omogućava podršku oko gradiva bio bolji, navode autori istraživanja. 
     
  • 61,6% mama koje rade i čija deca idu u školu nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko škole njihove dece. Mame čija deca ne idu u školu, ali su takođe kod kuće, potvrđuju tu brojku – njih 60,1% nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko dece. Te brojke su se dalje potvrdile za više od pola mama kojima je balansiranje svega bilo teže tokom trajanja vanrednog stanja.


Foto: Pixabay
 

Rezultati ankete pokazuju da su se mame lavovski borile sa novonastalom situacijom, ali i da je njihova uloga bila presudna za uspešno funkcionisanje porodice i školovanje dece. Uzimajući u obzir da to važi i za period kada nam ne preti neki smrtonosni virus, ono što bi mamama umnogome olakšalo posao i život su stvari koje su svakako potrebne u našem društvu – veća rodna ravnopravnost, bolje razumevanje i podrška poslodavaca, ali i šire razmatranje kako mere koje se preduzimaju tokom vanrednog stanja mogu da utiču na porodice.

Takođe, mamama je potrebna bolja psihološka pomoć, kako bi se bolje izborile sa stresom i anksioznošću koji su bili glavni problemi sa kojima su se one borile tokom vanrednog stanja.

Osim toga, vanredno stanje uvedeno zbog borbe protiv COVID-19 ukazalo je na problem koji već dugo postoji u našem društvu – nepostojanje sistematske i državne pomoći za roditelje koji samostalno podižu decu. Dok u regularnim vremenima oni uspevaju da se snađu, uz pomoć komšija, prijatelja i rođaka, u trenucima kada se svaka porodica bori za sebe, oni su prepušteni sami sebi. Neophodno je pronaći rešenja koja će osigurati da i oni mogu na pravi način da zaštite sebe i svoju porodicu, navodi se u saopštenju Centra za mame. 

Više o rezultatima istraživanja pročitajte OVDE. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

”Centar za mame” sproveo je istraživanje Majčinstvo u doba Korone sa ciljem boljeg razumevanja iskustva i osećanja mama tokom trajanja vanrednog stanja. Rezultati istraživanja pokazali su da je trećina majki suočeno sa smanjenim primanjima tokom trajanja vanrednog stanja dok je 4% mama dobilo otkaz. Kako i Centar za mame zaključuje, ovaj broj može biti u celokupnoj populaciji i daleko veći ako se uzme u obzir da je istraživanje sprovedeno online na uzorku od 2.000 mama koje prate njihove izvore.

Istraživanje nam otkriva i kakva su iskustva mame imale sa online školom, kakvi su bili njihovi partnerski odnosi i kako su balansirale porodične obaveze.


Foto: Shutterstock


Neki od zaključaka koje navodi Centar za mame su:
 
 

  • Rad od kuće, odnosno rad u promenjenim uslovima je za veliki broj mama postao realnost tokom trajanja vanrednog stanja.  Istraživanje pokazuje da je tek svaka peta mama radila sa radnog mesta, dok su ostale radile od kuće ili nisu radile uopšte. Nova realnost drugačijih radnih uslova se pokazala kao izazov za sve – poslodavke i poslodavci su se, čini se na osnovu odgovora, trudili da prate preporuke i daju priliku mamama da ostvare svoja prava, ali ni sve mame, ni svi poslodavci nisu znali koja su ta prava.
     
  • Od ukupnog broja anketiranih, čak 4,1% je tokom trajanja vanrednog stanja dobilo otkaz. Imajući u vidu da je ovo internet anketa i da su je popunile samo mame koje imaju pristup internetu i koje prate rad Centra za mame, taj broj može biti i znatno veći. Čak trećini mama umanjene su zarade tokom trajanja vanrednog stanja
     
  • Rad od kuće sa decom je imao uticaj na produktivnost mama – više od pola ispitanih mama koje su tokom vanrednog stanja radile od kuće smatra da je, dok su radile od kuće, bile manje produktivne. Na njihovu produktivnost su uticali briga oko dece (49,4%), ostale porodične obaveze (25,8%), stres i anksioznost u vezi sa situacijom u kojoj su se nalazile (7,6%) ili neki drugi faktor (17,2%).


Foto: Pixaby
 

  • Vanredno stanje imalo je malo uticaja na dinamiku porodice kod tri od četiri mame, a za one za koje se promenila se uglavnom promenila na bolje, odnosno došlo je do ravnopravnije podele zajedničkih obaveza među partnerima. Vanredno stanje nije uticalo ni na to kako se mame osećaju oko podele zajedničkih obaveza – zadovoljne su i dalje zadovoljne, nezadovoljne su i dalje nezadovoljne.
     
  • Anketa je pokazala da su mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost u nezahvalnoj poziciji sa i bez vanrednog stanja. Čak 63,4% njih nije imalo nimalo vremena za sebe u toku dana, dok je 20,9% moralo u svaku nabavku da povede i dete jer nisu imale kome i gde da ga ostave. Čak 62,5% samohranih mama tokom vanrednog stanja nije imalo nikakvu ponudu za pomoć od prijatelja, a 52,1% njih nije imalo koga da pozove onda kada im je bila neophodna neka neplanirana pomoć tokom perioda kada nije bio policijski čas. Ovi rezultati nam ukazuju da je neophodno posvetiti više pažnje mamama koje samostalno podižu decu, kako u mogućim budućim vanrednim stanjima, tako i u mirnodopskom vremenu. Osim toga, potrebno je da i poslodavci pokažu više razumevanja za njih, kao i državne institucije.
     
  • Škola je definitivno posao za mame – od onih koje žive u partnerskoj zajednici, preko 80% mama je više ili isključivo učestvovalo u online školovanju dece. Imajući u vidu da je više od 80% mama koje su popunile anketu zaposleno, ova brojka nam pokazuje da je većina njih tokom trajanja vanrednog stanja imala dva posla, pored regularnog duplog posla svake mame, neplaćenog i plaćenog.
     
  • Značajna je informacija da većina mama, čak 85,5% njih, smatra da su se njihova deca snašla sa online školom, dok su mišljenja vrlo podeljena kada je u pitanju način rada i to da li se to dopalo njihovoj deci. Više od pola mama kaže da im se online škola ne dopada, a svakoj petoj je bila potrebna pomoć sa gradivom da bi mogle da pomognu svojoj deci. Bez želje da ulazimo u to kako je online škola bila organizovana i da li je to moglo bolje, značajne informacije za dalje razmatranje su da je ovakva postavka izuzetno naporna za roditelje, posebno za mame, te da bi neki sistem koji manje uključuje roditelje i koji đacima omogućava podršku oko gradiva bio bolji, navode autori istraživanja. 
     
  • 61,6% mama koje rade i čija deca idu u školu nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko škole njihove dece. Mame čija deca ne idu u školu, ali su takođe kod kuće, potvrđuju tu brojku – njih 60,1% nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko dece. Te brojke su se dalje potvrdile za više od pola mama kojima je balansiranje svega bilo teže tokom trajanja vanrednog stanja.


Foto: Pixabay
 

Rezultati ankete pokazuju da su se mame lavovski borile sa novonastalom situacijom, ali i da je njihova uloga bila presudna za uspešno funkcionisanje porodice i školovanje dece. Uzimajući u obzir da to važi i za period kada nam ne preti neki smrtonosni virus, ono što bi mamama umnogome olakšalo posao i život su stvari koje su svakako potrebne u našem društvu – veća rodna ravnopravnost, bolje razumevanje i podrška poslodavaca, ali i šire razmatranje kako mere koje se preduzimaju tokom vanrednog stanja mogu da utiču na porodice.

Takođe, mamama je potrebna bolja psihološka pomoć, kako bi se bolje izborile sa stresom i anksioznošću koji su bili glavni problemi sa kojima su se one borile tokom vanrednog stanja.

Osim toga, vanredno stanje uvedeno zbog borbe protiv COVID-19 ukazalo je na problem koji već dugo postoji u našem društvu – nepostojanje sistematske i državne pomoći za roditelje koji samostalno podižu decu. Dok u regularnim vremenima oni uspevaju da se snađu, uz pomoć komšija, prijatelja i rođaka, u trenucima kada se svaka porodica bori za sebe, oni su prepušteni sami sebi. Neophodno je pronaći rešenja koja će osigurati da i oni mogu na pravi način da zaštite sebe i svoju porodicu, navodi se u saopštenju Centra za mame. 

Više o rezultatima istraživanja pročitajte OVDE. 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije