Roditelji male dece često mnogo brinu o tome da li će njihova deca kada odrastu biti u stanju da ostvare adekvatne profesionalne karijere.
Neretko odlaze u krajnosti, pitajući se:
“Može li Đorđe pročitati listu od 100 komplikovanih reči?”
“Da li Brankica zna da broji do 500?”
“Da li Nikola već razume osnove kvantne fizike?”
Izvor: Shutterstock
Poznato je da rano obrazovanje kreira važnu osnovu za akademske veštine. Ali, mnogi roditelji bi se iznenadili kada bi znali da su društvene veštine deteta u vrtićkom uzrastu zapravo daleko bolji pokazatelj ishoda kako će se ono snaći kada odraste.
Mnogi roditelji i škole ponekad osećaju pritisak zbog detetovih obaveza i skraćuju detetovu igru i društvenu interakciju kako bi dobili više vremena za učenje „teških veština”. A, zapravo su „meke veštine” te koje najviše predviđaju dugoročni uspeh.
Evo pet važnih društvenih veština koje možete da podstaknete kod svog deteta:
1. Kako da se dobro igra sa drugima
Igra je snažan pokretač razvoja u ranim godinama. Igrajući se sa drugima, deca uče da pregovaraju, rešavaju problem, pretvaraju se, dele i eksperimentišu. Možete pomoći vašem detetu da izgradi ove veštine tako što će se slobodno igrati s drugom decom.
Iako treninzi plesa, fudbala i muzičke sekcije imaju svoju vrednost, deci je potrebno mnogo vremena da se upuste u spontanu igru sa drugom decom, pri čemu odrasle osobe mogu da ih nadgledaju – ali ne i da ih ometaju.
2. Kako se rešavaju problemi
Odrasli su, manje-više, dobri u rešavanju dečijih problema, jer imaju više prethodnog iskustva. I pošto je rešavanje probema neophodno za preživljavanje, naša deca takođe moraju da nauče kako se to radi.
Dakle, sledeći put kada vaše dete ima problem, pozovite ga da učestvuje u procesu rešavanja problema. Zamolite svoje dete da opiše šta se dešava, da razmisli o rešenjima i da pokuša. Vi ste i dalje aktivni igrač, podržavajte svoje dete kroz proces, ali umesto da sami rešavate svoje probleme, neka vaše dete odgovara na pitanje: “Šta misliš da bi mogao učiniti u vezi sa tim?”
Izvor: Shutterstock
Podučavanje deteta da rešava probleme takođe znači da ih učimo kako da pogreše i pokušaju ponovo. Kada pitamo decu kako njihovo rešenje funkcioniše, dajemo im priliku da procene svoje iskustvo i naprave poboljšanja kada je to potrebno. Učimo ih da nam greške pomažu da naučimo i krenemo napred.
3. Kako prepoznati i primeniti emocije
Deca koja su empatična, prepoznaju i razumeju emocije ljudi oko njih su u stanju da se dobro slažu sa drugima. Ovu veštinu možete podstaći tako što ćete skrenuti pažnju na emocionalne znakove i imenovanje emocija. To možete učiniti kroz ovakav razgovor: “Gledam upravo u lice tvog brata i ne mislim da se zabavlja.” ili “Kako misliš da bi se ti osećao kada bi se to i to dogodilo?”
Priče su pune sukoba i emocija – često je to ono što pokreće zaplet.
Ovi razgovori o posmatranim emocijama su često lakši jer vaše dete nije vezano za same burne emocije. Iz ove udobne tačke gledišta, oni su u stanju da budu pažljiviji sa emocijama na stranici i onda primenjuju svoje razumevanje u stvarnom životu.
Još jedna stvar koju treba imati na umu je da su istraživanja pokazala da dugotrajna upotreba ekrana može ometati sposobnost deteta da prepozna emocije drugih ljudi. Zato se potrudite da vaša deca imaju dovoljno vremena za igranje i interakciju licem u lice s drugim ljudima, umesto sa pikselima i svetlima na ekranu.
4. Kako biti od pomoći drugima
Biti od pomoći drugima zahteva da deca prepoznaju potrebe drugih. Kada primetite kod svog deteta neko korisno ponašanje, pohvalite ga i ohrabrite da nastavi tako da se ponaša.
Izvor: Shutterstock
Dajte svom detetu jednostavne kućne zadatke:- odlaganje namirnic, dodavanje bebine čiste pelene ili ga zamolite da pomogne bratu da se obuče ili mu pročita knjigu.
Za roditelje koji imaju dečake opsednute superherojima, izjednačavanje heroja sa pomagačima može učiniti da se dete oseća kao Betmen samo zato što pomaže u jednostavnim kućnim zadacima.
5. Kako da kontrolišu svoje impulsivne reakcije
Kontrola impulsa je deo funkcija kojima upravlja mozak. Ova oblast mozga se ne razvija u potpunosti u ranoj odrasloj dobi, ali se neki od najbržih razvoja dešavaju baš u ranim godinama detinjstva. Zato deci treba prilika da praktikuju ovu važnu veštinu.
Igre pokreta koje zahtevaju da se dete zaustavi, ponovo krene, ubrza, uspori kretanje i slično utiču na to da deca vežbaju svoju brzinu i kontrolišu svoje impulse dok se kreću.
Igra glume je takođe odličan način za izgradnju ovih veština. Birajući novi karakter i maštovitu priču, deca moraju mnogo da planiraju pre nego što nešto odglume, menjuju se i poštuju pravila. Oni takođe praktikuju razmišljanje izvan sopstvene perspektive i deluju onako kako to misle drugi, umesto da jednostavno slede svoje impulse.
Današnje društvo svojim brzim tempom života može vas prevariti da je vašem detetu potrebno više akademskih veština kako bi postalo uspešna odrasla osoba Međutim, istina je da društvene veštine koje deca razviju u ranom detinjstvu – kroz spore, jednostavne procese igranja i interakcije sa drugima, angažovanje u kućnim poslovima i obraćanje pažnje na svet oko njih – služiće im mnogo bolje i mnogo duže.
Uživajte u ovom procesu zajedno sa svojim detetom!
Izvor: Motherly
Komentari (0)