Ekcem je upalna bolest kože. To je jedna od najčešćih i najneprijatnijih bolesti kože koja se može javiti u dečjem uzrastu. Remeti kvalitet života deteta, ali i roditelja.
Koža kod ekcema je crvena, suva, hrapava i često svrbi, a mogu se javiti plikovi iz kojih curi tečnost. U kasnijoj fazi bolesti mogu nastati kraste, bolne pukotine i narušavanje integriteta kože jer se deca češu i tako dolazi do stvaranja povreda. Zbog narušenog integriteta kože, poremećena je njena osnovna zaštitna uloga, pa lako dolazi do infekcije koja se može proširiti i na dublje slojeve kože. Upravo infekcija i jeste najčešća komplikacija ekcema kod dece. Postoje periodi mirne faze bolesti (takozvana „remisija”) kada dolazi do povlačenja kožnih promena, ali i period egzacerebracije odnosno pogoršanja.
Piše: dr sci. med. Nevena Jovičić
Dva najčešća tipa ekcema – atopijski i neatopijski
Atopijski ekcem predstavlja upalu kože praćenu intenzivnim svrabom, crvenilom, suvoćom, plikovima. To je najčešći oblik ekcema kod dece. Pod atopijom se podrazumeva nasledna sklonost ka burnijem reagovanju na različite stimuluse iz spoljašnje sredine. Često se u porodičnoj anamnezi kod ove dece dobija podatak o prisustvu neke od alergijskih bolesti. Atopijski ekcem najčešće počinje u ranom detinjstvu, još u periodu odojčeta. Beba sa ekcemom je sklona plakanju, a prisutne su zapaljenske promene u području kože lica, vrata, prevojima ekstremiteta i preponama. Prevalencija atopijskog ekcema se razlikuje od zemlje do zemlje. Procenjuje se da je u Kini i Iranu to manje od 2% , ali čak 20% u Evropi, Australiji i SAD.
Smatra se da bebe na rođenju imaju sterilna creva, bez prisustva bakterija. Posle rođenja tokom vremena stotine bakterija naseljava intestinalni trakt. Smatra se da sastav crevne flore zavisi od vrste porođaja (prirodni vaginalni ili carski rez), načina ishrane (dojenje ili adaptirana prehrana), gestacijske dobi na rođenju, primene antibiotika u ranoj fazi života, okoline i majčinih navika u ishrani tokom trudnoće i dojenja. Faktori životne sredine tokom ranog detinjstva takođe mogu da utiču na razvoj imunološkog sistema i kasniji rizik od nastanka alergijskih bolesti. Takozvana „higijenska hipoteza” sugeriše da odsustvo uobičajenih infekcija za dečiji uzrast, a u fazi razvoja imunološkog sistema, dovodi do većeg rizika za kasniji razvoj atopijskih bolesti i astme. Pored toga, nedostatak raznolikosti u sasatavu crevne flore novorođenčeta je povezan sa kasnijim povećanim rizikom od nastanka alergijskih bolesti.
Lečenje ekcema zahteva upornost i strpljenje
Ukoliko je poznat uzrok ekcema neophodno je izbegavanje takozvanih ”okidača”. Savetuje se korišćenje emolijentnih (hidratantnih) krema i losiona za negu kože, ograničeno vreme kupanja i korišćenje uljanih kupki. U fazi pogoršanja bolesti primenjuju se, prema savetu lekara, kreme koje imaju za cilj da smanje zapaljenje kože (tzv. topikalni kortikosteroidi). Teži oblici bolesti zahtevaju primenu imunosupresiva, koji se daju isključivo uz konsultaciju sa lekarom. U slučaju infekcije primenjuju se antibiotici, a pomoć pružaju i antihistaminici koji ublažvaju svrab.
Rana suplementacija sa specifičnim probiotskim sojevima od kojih je najviše klinički ispitivan, a samim tim i dokazan, Lactobacilus rhamnosus (LGG), može biti jedan od potencijalnih mehanizama za uspostavljane ravnoteže u mikrobioti creva, pa samim tim i delovanje na uzrok nastanka atopije. Zbog toga je poslednjih godina sve veće interesavanje za efekat probiotika u lečenju ekcema. Dokazi podržavaju upotrebu probiotika pre svega LGG (u dozi od 10 milijardi bakterijskih kolonija dnevno) za lečenje atopijskog ekcema, kao i prenatalnu primenu (tokom trudnoće majke) u prevenciji bolesti. Suplementacija majki sa LGG, pre svega tokom trećeg tromesečja korisna je za naseljavanje majčinog gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta dobrim probiotskim bakterijama, jer je kasnija mikroflora novorođenčeta povezana sa karakteristikama vaginalne i crevne flore majke.
Ključne stvari kojih se treba pridržavati u životu deteta sa ekcemom su:
- izbegavanje hrane koja je dokazana kao alergen (jaja, mleko, kirikiki…)
- izbegavanje slatkiša,
- izbegavanje hrane sa pojačivačima ukusa i aditivima.
- savetuje se i što manje hemijski obrađene hrane,
- što više prirodnih namirnica, voća i povrća
Važno je pridržavati se režima nege kože, a to je korišćenje uljanih kupki uz ograničenu dužinu kupanja ili tuširanja, svakodnevno korišćenje emolijentnih krema i losiona.
Uvodjenjem probiotika u ishranu već od prvog dana života nadoknadjuje dobre bakterije i tako smanjuje učestalost pojave ekcema. Ekcem treba prihvatiti kao deo života. Imati ekcem znači da moramo više nego drugi da pazimo na ishranu, negu kože i način života. Ovakav zdrav pristup životu sigurno donosi dobre rezltate. Naučite i vašu decu tome.
piše: dr sci. med. Nevena Jovičić
Komentari (0)