1200 đaka od septembra u pilot-projektu ministarstva

Ideja se kroz rad u jednoj smeni, kako poručuju iz Ministarstva, učenicima ponude dobro osmišljene aktivnosti nakon redovne nastave, koje bi pomogle njihovom razvoju, kao što su recimo sprotske aktivnosti, razne sekcije, dopunska ili dodatna nastava i slično.

Školski psiholozi i roditelji slažu se da je pohađanje samo prve smene odlična ideja i da bi ovakav način rada učenicima nižih razreda omogućio da svoje dnevne školske obaveze završavaju dok su u školi.

Prema rečima Milje Krivokuće, psihologa u OŠ ”Sveti Sava”, kod dece se posebno ističe važnost cirkadijalnih ritmova, odnosno ciklusa budnosti i spavanja, u čemu pohađanje nastave zauzima veoma važno mesto.

– Cirkadijalni sistem obezbeđuje adekvatnu vremensku regulaciju osnovnih  životnih procesa u organizmu. Kako ne bismo narušili ove ritmove kod dece je posebno važno da obezbedimo spoljašnju organizacuju adekvatnim strukturiranjem dečijih aktivnosti od kojih škola, odnosno pohađanje nastave zauzima centralno mesto. Iako postoje individualne razlike, period najoptimalnijeg funkcionisanja kada govorimo o učenju podrazumeva pre podnevnu organizaciju nastave. Jednosmenska organizacija rada škole doprinosi lakšem formiranju radnih navika i boljoj organizaciji različitih aktivnosti učenika – ističe psiholog i dodaje da pri tome, međutim, postoje istraživanja koja ukazuju da nastava ne bi trebalo da počinje previše rano, odnosno pre 8:30 časova ili čak nešto kasnije.

Takođe, istraživanja ukazuju i da  postoje razlike s obzirom na uzrast učenika u pogledu njihovog najoptimalnijeg funkcionisanja u zavisnosti od doba dana. Ipak, stručnjaci se slažu da bi organizacija nastave i aktivnosti u školi trebalo da bude takva da  u kasnijim časovima fokus bude na  različitim vannastavnim aktivnostim i sekcijama.

Branka Tišma, psiholog u OŠ ”Lazar Savatić”, ističe da jednosmenski rad i dobri uslovi u školi stvaraju uslove za vršnjačku edukaciju.

– Ustajanje ujutru u isto vreme, odlazak u školu, sve to doprinosi pravilnom formiranju radnih navika i lakšoj ličnoj organizaciji i rasporedu. Mislim da je to mnogo bolje nego da jedne nedelje deca idu pre podne, a druge po podne. Ovako će više vremena imati i za sport i za druženje – objašnjava Tišma.

Zaposlenim roditeljima, koji uglavnom rade do 16 ili 17 časova, organizovanje nastave samo tokom prepodneva bi takođe dobro došlo, jer bi više vremena mogli da provode sa svojom decom, a i čitava organizacija oko čuvanja, dovođenja i odvođenja deteta u školu bi bila jednostavnija.

– Kada mi je dete u popodnevnoj smeni, vidimo se uveče na dva sata. Ona je sad peti razred osnovne škole i može sama da ostane kod kuće, ali mi je opet žao što je ceo dan sama i naravno brinem da se nešto ne desi. Ipak, sama mora da uključi šporet, podgreje ručak, zaključa kuću… A kada je bila manja i išla posle podne u školu, pre podne je opet morala rano da ustaje kako bismo je vodili u boravak i ja i suprug odlazili na posao, pa je onda premorena pratila poslepodnevnu nastavu. U trećem i četvrtom razredu, kada više nije bilo boravka, morali smo da cimamo bake i deke da dolaze pre podne da je čuvaju i odvode u školu. Iskreno se nadam da će uskoro svim ovim roditeljskim mukama doći kraj – kaže Marija C.