Šta će biti sa autističnim detetom kada roditelja više ne bude, pitanje je koje većinu takvih porodica muči. Tanja i Branislav Staničkov iz Novog Sada odlučili su da sagrade kuću i tako obezbede budućnost za svoje, ali i drugu decu sa istim problemom. Očekuju podršku države i društva da bi koliko-toliko samostalan život tih mladih ljudi bio moguć.
Izvor: N1
Gruja, 21-godišnji slikar, samouki klavijaturista, zaljubljenik u prirodu i pravoslavne manastire. Sa četiri godine naučio je da čita i piše, a tek sa pet i da komunicira. U ranom detinjstvu kod Gruje je prepoznat autizam. Njegovi roditelji sagradili su kuću razmišljajući o Grujinoj budućnosti.
“Hteli smo da budemo sigurni gde će živeti i kako će mu biti kad nas više ne bude. Ni ne znam šta mu je alternativa”, kaže Grujin otac, Branislav Staničkov.
Foto: Pixabay
Srbija je, kaže, trenutno u vakuumu između smeštanja ljudi u ustanove i tipu zbrinjavanja kojem društvo teži. Nisu želeli da čekaju te promene, odlučili su da prvi korak naprave sami.
“Ova soba je za osobu koja je u kolicima ili se otežano kreće. Zbog toga su šira vrata. Dakle, prilagođeno je takvoj osobi”, objašnjava Grujina majka, Tanja Staničkov i precizira da kuća ima četiri sobe za četiri osobe.
Namera im je da osobama poput njihovog sina omoguće zajednički i donekle samostalan život, uz adekvatnu podršku. Od države očekuju da im tu podršku obezbedi, da pomogne sa pronalaženjem stručnog lica koje bi finansirala i da kuća, kroz radionice i druge sadržaje, zaživi.
N1: Nadate se da će dobiti svoje stanare?
Tanja Staničkov: Korisnike, ukućane, pre bih rekla, da to bude njihov dom, topli dom.
N1: Vi ste ovu kuću osmislili?
Tanja Staničkov: Da.
N1: Građevinski ste inženjer, jel tako?
Tanja Staničkov: Da, ali nisam mogla da radim.
O svojim odricanjima ne želi da govori. Izabrala je, kaže, ono što je bilo važnije. A u porodicama sa autističnom decom, to je realnost. Lične žrtve su neminovne, a sistemska pomoć minimalna. Branislav objašnjava koliko je energije njegova supruga posvetila Gruji.
“To je bilo na neki način neophodno da bi on mogao da toliko napreduje, jer sam siguran da bi bilo mnogo, mnogo gore”, ističe Branislav Staničkov.
A njihova situacija je danas takva da je Gruja završio srednju umetničku školu i da priprema prvu samostalnu izložbu u Novom Sadu. Maja Stojanović je akademska slikarka koja sa njim, ali i drugom autističnom decom radi već šest godina.
Foto: Pixabay
“Ovo je jedan tip radnog angažovanja, gde oni stvarno kvalitetno provode svoje vreme. Kod tih likovnih radionica, te neke umetničke terapije, dete se stvarno opušta i uživa”, objašnjava Stojanović.
To, između ostalog, žele da omoguće budućim stanarima i posetiocima ove kuće. Možda će prvi od njih biti Marko Nestorović, 22-godišnji fizioterapeut, takođe osoba sa autizmom. Ovamo dolazi često.
“Mnogo mi znači. Da ne budem stalno kod svoje kuće, da mogu doći malo da vidim Maju i Gruju, da se družimo”, kaže Marko.
Ako ova priča zaživi, nadaju se da bi mogla pokrenuti i druge slične priče u Srbiji.
Izvor: N1info.com
Komentari (0)