I deca koja ne čuju moći će da razumeju crtaće

Time su studentkinje programa Animacija u inženjerstvu novosadskog FTN-a osvojile treće mesto u finalu internacionalnog studentskog takmičenja u Parizu.

Kako objašnjavaju članice tima Tijana Trifunović, Dina Denić, Tamara Delić, Nikolina Bućan i Maša Stričević, ovu aplikaciju mogli bi da koriste TV provajderi, tako da ljudi oštećenog sluha mogu da uključe opciju SignVOICE i prate sadržaje na televiziji.

Prema njihovim rečima, ova aplikacija bi mogla posebno biti zanimljiva deci dok gledaju crtane filmove jer crtanim junacima ne mogu da čitaju sa usana, a postojala bi i mogućnost korišćenja SignVOICE-a na računarima, pametnim telefonima i tabletima za gledanje filmova, serija i emisija te za praćenje radio-emisija i vesti, kao i za komunikaciju sa drugim ljudima.

Tamara Delić kaže da su na ideju došle jer osobe oštećenog sluha mogu da prate televizijski sadržaj samo ako postoji prevod ili u retkim situacijama kada je u uglu slike osoba koja pokazuje znakovnim jezikom ono što akteri govore, a poslednja opcija im je da čitaju sa usana.

– Ništa od ovoga često nije dostupno. Na primer, u dečjim animiranim filmovima, nije moguće čitati sa usana, jer pokreti usana nisu realistični, a linije prevoda se brzo menjaju, što može biti problem i za starije osobe, ali i za decu koja ne umeju dobro da čitaju, a osim toga, osoba koja govori nije uvek u kadru – kaže Tamara. Dodaje i da su imali veliku podršku profesora sa fakulteta koji su se zainteresovali za njihovu ideju i dali im nekoliko korisnih saveta.

– Uz konsultacije sa profesorima došli smo i na ideju da uz poseban softver možemo detektovati govornika na osnovu frekvencije glasa i na taj načim odredimo da li govori muško, žensko ili dete jer se često dešava da govornik nije u kadru. Shvatili smo i da bi bilo dobro da naši prevodioci mogu da se menjaju u zavisnosti od toga ko govori. Za sada imamo jednog “glavnog” prevodioca i dva dečaka i dve devojčice, a u planu je da se razvojem aplikacije ti likovi mogu biti različitih rasa ili neke karakteristične nacije – priča Tamara.

Njena koleginica Tijana Trifunović ističe da je konkurencija u Parizu bila velika, a pitanje koje im je često bilo postavljano je zašto znakovni jezik, a ne tekst.

– Razloga je više. Jedan od njih je da je znakovni jezik mnogo prijatniji i intuitivniji za osobe oštećenog sluha – kaže Tijana Trifunović.

Iako je njihova ideja i dalje u povoju, mlade naučnice sa FTN nadaju se da će uz pomoć prijatelja uspeti da je realizuju i da aplikacija koju naprave bude besplatno dostupna osobama sa oštećenim sluhom.

– Nadamo se da ćemo uspeti u tome i da će nam pomoći savezi gluvih i nagluvih kojima bismo ponudili besplatno osnovnu aplikaciju i od njih zatražili pomoć da se dopuni i obogati baza podataka na raznim jezicima jer je znakovni jezik, kao i običan, različit od zemlje do zemlje. Zajedničkim radom nadamo se da je to moguće i da će naša aplikacija biti dostupna svima besplatno – priča Tamara.