U Srbiji se, prema procenama stručnjaka, godišnje uradi oko 10.000 estetskih operacija, računajući i strance koji ovde dolaze zbog stručnih hirurga i povoljnih cena zahvata.
Pouzdano se, međutim, zna samo da se u našoj zemlji izvede 3.500 korekcija grudi, i to prema setovima uvezenih silikonskih implantata. Dozvolu za estetsku, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Ministarstva zdravlja ima 11 privatnih specijalnih bolnica i osam ordinacija.
Iako se na ovu oblast potencijalno računa kao na jedan od stubova razvoja medicinskog turizma, u estetsku medicinu u Srbiji morao bi da se uvede red, što traži i novoosnovano strukovno udruženje.
Foto: Shuterstock
Neki primeri iz prakse opravdavaju takav zahtev. Jedan od poslednjih, dosad možda i najdrastičniji, jeste slučaj devojke kojoj su lekari Vojnomedicinske akademije jedva spasli život od infekcije posle ugradnje filera u zadnjicu u jednoj privatnoj klinici.
– Želimo da stanemo na put pružanju usluga u neadekvatnim uslovima i prostorima koji nisu registrovani za medicinsku delatnost već kao kozmetički saloni ili ordinacije za fizikalnu medicinu – kaže predsednica Udruženja estetskih hirurga Srbije dr Violeta Skorobać Ašanin. – Ukoliko se intervencije rade u lokalnoj anesteziji, to može da podrži privatna praksa, međutim, ukoliko se rade u opštoj anesteziji, onda mogu da se obavljaju samo u zdravstvenim ustanovama.
Estetske operacije nikako se ne mogu smatrati “rutinskim”. Tokom i posle njih mogu da se razviju podjednako teške komplikacije kao posle velikih operacija zbog bolesti.
– U slučaju komplikacija, postavlja se pitanje ko će da ih rešava. Kako ćete u kozmetičkom salonu pružiti pacijentu hitnu medicinsku pomoć ako, recimo, nastupi alergijska reakcija? – govori dr Skorobać Ašanin.
– Bezbednost pacijenata je apsolutni prioritet Udruženja estetskih hirurga Srbije, a to podrazumeva i usklađivanje protokola u svim medicinskim ustanovama koje se bave estetskom hirurgijom.
NE PITAJTE KOMŠIJU
– Želimo da informišemo i edukujemo pacijente, da im objasnimo na šta da ne pristaju i šta da izbegavaju. Naša poruka pacijentima je i da ne konsultuju komšije i rođake, već lekare koji su se školovali za estetsku hirurgiju – kaže dr Dejan Milutinović iz Udruženja estetskih hirurga Srbije, i napominje da je primećeno da se u privatnoj praksi registrovanoj za nehirurške delatnosti radi i hirurgija.
Ti protokoli moraju biti u pisanoj formi, a pacijent do najsitnijih detalja mora biti obavešten o tome kako da se ponaša posle operacije, šta sme, a šta ne sme da radi.
– Sve češće se dešava u praksi da nam dođu pacijenti koji imaju komplikacije usled takvih intervencija i kojima pokušavamo da pomognemo – upozorava profesor dr Boban Đorđević iz Udruženja estetskih hirurga Srbije.
Foto: Shuterstock
Samo prošle godine zarada od medicinskog turizma u svetu bila je 60 milijardi dolara, a procene su da će ove godine dostići 100 milijardi. Estetski hirurzi u Srbiji uvereni su da mogu da budu konkurentni bar u okruženju. Cene ovih zahvata su kod nas od tri do pet puta niže nego u razvijenim zapadnim zemljama.
– Procedure koje se obavljaju u Srbiji izvode se pomoću istih materijala i opreme kao i na Zapadu, a nesumnjivo imamo i vrhunske stručnjake u ovoj oblasti koji prate najnovija dostignuća – kaže dr Siniša Kojić.
– Koreja je na ovaj način ostvarila neverovatan profit osvojivši kinesko i rusko tržište. Nisam siguran da Srbija može privući tako daleke zemlje, ali među državama iz okruženja veoma je konkurentna.
Izvor: Novosti
Komentari (0)