Foto:

Deca gojazna zbog školskih obroka

Izvor: Bebac.com
Deca gojazna zbog školskih obroka, pekare i po holovima škola.
Gotovo 80 odsto osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ne jede dovoljno povrća, tek svaki treći mališan jede preporučenu dozu voća, a svega trećina na jelovniku ima potrebnu količinu mleka i mlečnih proizvoda.
Ovo su poslednji podaci istraživanja koje je uradio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke. Osim navika koje su poneli iz kuće, važan faktor u lošem rezultatu je školska užina, koja se po pravilu svodi na brzu hranu, peciva, gazirane sokove i slatkiše.
Činjenica je da se ovi proizvodi nude deci ne samo u okolini, već i u samim školama. Tako nam i stižu poražavajuće brojke – čak 44 odsto mališana uzrasta od sedam do 14 godina gojazno je ili predgojazno. Pre sedam godina je ovaj procenat bio za trećinu manji.

“Užina bi trebalo da predstavlja međuobrok, potreban pojačan unos energetskih, gradivnih i zaštitnih materija usled veće psihofizičke i hormonske aktivnosti. Koliko su navike iz kuće loše, ali i nadogradnja u školama, svedoče sve strašniji podaci o dečjoj gojaznosti. Trenutno smo po ovom oboljenju na drugom mestu u Evropi.

Pekare u holovima škola, pa i u širem krugu oko zgrade, nedopustive su. Najveći krivci su roditelji, jer bez obzira na ubrzani tempo života, na obaveze i prezaposlenost, moraju da pronađu vreme i svom detetu obezbede zdrav obrok, spakuju i pošalju užinu“, navodi za Novosti dr Sandra Vasilić, nutricionista-dijetetičar “Euromedika”.
Da je najveća odgovornost na roditeljima slažu se i oni sami, a to potvrđuju i direktori škola. Iako se u sklopu zgrade OŠ “Ivan Goran Kovačić” u Beogradu prodaju peciva, direktor škole Miomir Dragaš tvrdi da su to tražile upravo mame i tate.
“Da deca zbog nezgodnog položaja same škole u centru grada i nadomak gustog saobraćaja ne bi izlazila napolje tokom velikog odmora, roditelji su insistirali da se užina obezbedi u samoj školi. Pokušali smo da ta ponuda budu peciva od heljdinog i drugih vrsta zdravijeg brašna sa svežim povrćem, ali su takvi sendviči završavali u kantama za smeće. Deca, jednostavno, uz podršku svojih roditelja, konzumiraju pice, palačinke, bela peciva i sličnu hranu. Imali smo više puta radionice, edukativne tribine, apelovali na roditelje da sami deci šalju užinu, ali bez uspeha”, navodi Dragaš.
Jedini način da se ovaj problem reši, prema mišljenju Angeline Radulović iz udruženja “Roditelj”, je da se ovim problemom ozbiljno pozabave ministarstva prosvete i zdravlja.
“Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, i u Srbiji iz bliže okoline škola treba proterati brzu hranu i ne ostaviti deci ili roditeljima opciju da kupuju peciva sa margarinom, ‘smeće’ u kesicama i, najgore od svega, gazirane sokove”, ističe Radulovićeva.

Izvor: Novosti/021

Foto: Pixabay

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Deca gojazna zbog školskih obroka, pekare i po holovima škola.
Gotovo 80 odsto osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ne jede dovoljno povrća, tek svaki treći mališan jede preporučenu dozu voća, a svega trećina na jelovniku ima potrebnu količinu mleka i mlečnih proizvoda.
Ovo su poslednji podaci istraživanja koje je uradio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke. Osim navika koje su poneli iz kuće, važan faktor u lošem rezultatu je školska užina, koja se po pravilu svodi na brzu hranu, peciva, gazirane sokove i slatkiše.
Činjenica je da se ovi proizvodi nude deci ne samo u okolini, već i u samim školama. Tako nam i stižu poražavajuće brojke – čak 44 odsto mališana uzrasta od sedam do 14 godina gojazno je ili predgojazno. Pre sedam godina je ovaj procenat bio za trećinu manji.

“Užina bi trebalo da predstavlja međuobrok, potreban pojačan unos energetskih, gradivnih i zaštitnih materija usled veće psihofizičke i hormonske aktivnosti. Koliko su navike iz kuće loše, ali i nadogradnja u školama, svedoče sve strašniji podaci o dečjoj gojaznosti. Trenutno smo po ovom oboljenju na drugom mestu u Evropi.

Pekare u holovima škola, pa i u širem krugu oko zgrade, nedopustive su. Najveći krivci su roditelji, jer bez obzira na ubrzani tempo života, na obaveze i prezaposlenost, moraju da pronađu vreme i svom detetu obezbede zdrav obrok, spakuju i pošalju užinu“, navodi za Novosti dr Sandra Vasilić, nutricionista-dijetetičar “Euromedika”.
Da je najveća odgovornost na roditeljima slažu se i oni sami, a to potvrđuju i direktori škola. Iako se u sklopu zgrade OŠ “Ivan Goran Kovačić” u Beogradu prodaju peciva, direktor škole Miomir Dragaš tvrdi da su to tražile upravo mame i tate.
“Da deca zbog nezgodnog položaja same škole u centru grada i nadomak gustog saobraćaja ne bi izlazila napolje tokom velikog odmora, roditelji su insistirali da se užina obezbedi u samoj školi. Pokušali smo da ta ponuda budu peciva od heljdinog i drugih vrsta zdravijeg brašna sa svežim povrćem, ali su takvi sendviči završavali u kantama za smeće. Deca, jednostavno, uz podršku svojih roditelja, konzumiraju pice, palačinke, bela peciva i sličnu hranu. Imali smo više puta radionice, edukativne tribine, apelovali na roditelje da sami deci šalju užinu, ali bez uspeha”, navodi Dragaš.
Jedini način da se ovaj problem reši, prema mišljenju Angeline Radulović iz udruženja “Roditelj”, je da se ovim problemom ozbiljno pozabave ministarstva prosvete i zdravlja.
“Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, i u Srbiji iz bliže okoline škola treba proterati brzu hranu i ne ostaviti deci ili roditeljima opciju da kupuju peciva sa margarinom, ‘smeće’ u kesicama i, najgore od svega, gazirane sokove”, ističe Radulovićeva.

Izvor: Novosti/021

Foto: Pixabay

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije