Deca robovi – ovako socijalni radnici opisuju eksploatisane mališane na rubu egzistencije i humanosti, neretko prepuštene same sebi. U 2015. godini nadležnim službama prijavljeni su slučajevi 1.457 dečaka i 1.433 devojčica koji trpe zanemarivanje i eksploataciju, a u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je u poslednjih pet godina u Srbiji povećan broj svih oblika nasilja u porodici. Ukupan broj zlostavljane i zanemarene dece u 2015. godini je 9.309.
Deca ulica
Batine, silovanja, izgladnjivanje, zastrašivanje, rad u neadekvatnim uslovima samo su deo širokog spektra brojnih oblika nasilja koje trpe naša deca. Osim toga, ona su žrtve prevare, obmane i teškog zanemarivanja.
– U Srbiji imate decu koja žive i rade na ulicama, decu koja rade u poljoprivredi i građevinarstvu, prinudno sklapanje dečjih brakova, kao i učešće dece u kriminalu. Najgori oblici su prodaja i trgovina decom, korišćenje, nabavljanje ili nuđenje dece za prostituciju i za ostale nedozvoljene aktivnosti, a najvidljiviji oblik radne eksploatacije dece, odnosno zloupotrebe dece je prosjačenje. Ono što je zajedničko svim oblicima u kojima se pojavljuje eksploatacija dece je visok nivo nasilja – objašnjava Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Bilo da se radi o njivi Banata, njivi u istočnoj ili južnoj Srbiji, gde god postoji prijava ili sumnja da je dete žrtva eksploatacije, odmah po saznanju, stručni radnici Centara za socijalni rad izlaze na teren, procenjuju stepen rizika i preduzimaju potrebne mere zaštite dece.
Foto: Pixabay
Rade kao sluge
Rade kao sluge
Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvataju sve oblike fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva. Državni sekretar ističe da je u osnovi dečjeg rada siromaštvo.
– Smatra se da postoji eksploatacija u radu kada dete radi pod izuzetno teškim uslovima, kada su naknade za rad male ili ih nema, kada su dugi radni sati i kada se rad odvija u nezdravim uslovima, kao na primer sa opasnim mašinama ili hemikalijama. Iako rade poslove koji ne odgovaraju njihovim fizičkim i intelektualnim sposobnostima, neretko se dešava da mališani nisu ni svesni da su žrtve. Težak rad doživljavaju kao način preživljavanja jer su tako živeli i njihovi roditelji. Zabeležni su slučajevi u jugoistočnoj Srbiji gde deca rade kao sluge bogatim porodicama, a u nekim predelima, kada počne sezona, odgajivači voća i povrća angažuju decu za berbu što je uzrok njihovog čestog izostajanja iz škole – objašnjava državni sekretar.
Deca težak rad doživljavaju kao način preživljavanja, tako su živeli i njihovi roditelji Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Psihološke posledice
Radna eksploatacija dece prepoznaje se i kao prosjačenje, pranje vetrobranskih stakala, kao sve ono što vidimo na ulicama i što se odvija pred našim očima.
Ministarstvo se protiv fenomena deca ulice bori na organizovan i sistemski način. Formirani su posebni timovi, njih 115, za zaštitu ove dece.
Milan Radovanović, specijalni pedagog i psihološki savetnik Savetovališta “Entera”, objašnjava da psihološke posledice zbog prinudnog rada mogu biti raznovrsne – od poremećaja ponašanja, poremećaja navika pa sve do težih mentalnih poremećaja.
– Granica sticanja radne sposobnosti prema našem zakonodavstvu je 15 godina i svaki oblik rada pre ovoga uzrasta može imati izuzetno negativne efekte po dete. Pored toga, što je uzrast na kome se radna eksploatacija desila niži posledice mogu biti teže. Međutim, neophodno je napraviti distinkciju između uključivanja deteta u kućne poslove i pomaganja ostalim članovima porodičnog sistema s jedne i radne eksploatacije s druge strane. U tom smislu, dete se može i treba uključiti pre 15. godine u kućne poslove, ali isključivo na način i u meri koja je u skladu sa njegovim uzrastom i koji ni na koji način ne ugrožava detetovo fizičko i mentalno zdravlje, školovanje, socijalni razvoj – objašnjava Radovanović.
Kako kaže, takva deca se ne ponašaju u skladu sa svojim uzrastom, ne koriste adekvatan rečnik, često su agresivna u komunikaciji ili pak potpuno povučena…
Povredio se koseći
Braća Jovan (15) i Stevan (11) iz Šumadije kosili su travu u dvorištima svojih suseda kako bi zaradili džeparac koji roditelji nisu mogli da im obezbede. Tokom čitavog leta deca su skupljala novac za obnovu garderobe pred početak školske godine i krajem avgusta umesto u novima patikama mlađi brat je krenuo u školu sa posečenim prstima na nogama prilikom košenja. Roditelji su im nezaposleni.
Okopavanje kukuruza
Stanko P. (10) iz Vojvodine bio je prinuđen da kopa kukuruz za velika gazdinstva kako bi obezbedio novac za preživljavanje šestočlane porodice. Prinudni rad trajao je dok ne padne mrak, sa pauzama za obrok. Žuljevi na rukama ovog mališana, koji je pravo iz škole išao na njivu, zaboleli su njegovu učiteljicu koja je slučaj prijavila socijalnim radnicima, nakon čega su okončane njegove muke.
Porast broja “dece ulice”
Tokom 2014. registrovano je 24 dece kao “deca ulice”, u 2015. godini registrovano ih je 69, dok je samo na ulicama glavnog grada u toku 2016. pa do kraja januara 2017. godine evidentirano 74. Najveći broj dece je uzrasta od 6 do 14 godina.
Deca ulice u PIT programu
Pored 115 timova koji rade na problemu zloupotrebe dečijeg rada, sistem socijalne zaštite ima razvijen Poseban program rada (PIT program-pojačan intezivni tretman) u određenim ustanovama socijalne zaštite sa proširenim kapacitetom koji je pokazao značajne rezultate. Čak 90 procenata dece koja su prošla ovaj program se više nikada ne vrate na ulicu i uspešno se resocijalizuju. Slučaj dece koja su napala Rašu Popov 2014. godine uznemirio je javnost ali je i pokazao uspešan odgovor države na fenomen „deca ulice”. Ova deca su prošla kroz tretman PIT programa i uspešno su se resocijalizuju.
Kako se rešava problem zloupotrebljenih mališana?
Zaštita deteta od zlostavljanja i zanemarivanja je složen proces u kojem učestvuju ustanove, organizacije i pojedinci iz različitih sistema (socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva, policije, pravosuđa), svi koji rade sa decom znaju kako da postupe kada posumnjaju da je dete izloženo zlostavljanju i zanemarivanju.
U cilju rešavanja ovog problema u julu 2016. godine obrazovana je međuresorna radna grupa za izradu Nacrta liste opasnih poslova za decu do 18 godina. Međuresorna radna grupa je završila svoj posao i pripremila Nacrt liste opasnih poslova za decu koja je prosleđena nadležnom organu na usvajanje.
Komentari (0)