Kao i svako živo biće radije uživaju u društvu pa roditelji iz ljubavi prema bebi sedaju za pod, bekelje se, guguću, dodaju bebi igračke, uzimaju ih na ruke, pevaju im i tako prođe dosta vremena koje je beba trebalo da provede u vlastitom istraživanju.
Nije loše naravno praviti im društvo na podu, ali često dizanje i pomaganje beba će shvatiti kao da će mama ili tata uvek biti tu da ih zabavljaju, a trebalo bi ipak malo više vremena da provodi u sopstvenom istraživanju. To je doba kada više nisu male, male bebe kada su roditelji igračkama i pokretima vežbali bebu i podsticali je na kretanje i okretanje, već je reč o bebama starijima od četiri meseca koje vlastitim pokretima treba da počnu da se pripremaju za prve kretnje.
Ukoliko ste jedan od onih roditelja koji su se do sada intenzivno bavili svojom bebom, vreme je da malo počnete da je puštate da istražuje sama. Ipak, nijedna beba neće se sada samo tako pomiriti da ste vi prestali da se zabavljate s njom, i trebaće joj period adaptacije na nove promene.
Foto: Shuterstock
To je normalno, i pripremite se na suze, ali budite istrajni radi vašeg i bebinog dobra. Već nakon kratkog vremena beba će se pomiriti da mora biti malo više sama, na podu će biti sigurna, a vi ćete moći da se posvetite nekim drugim obavezama.
Zbog toga vam donosimo nekoliko saveta kako pomoći bebi da prebrodi vaše odsustvo i se zainteresuje da sama krene u istraživanje:
1. Umesto nošenja na rukama pokušajte bebu što više da stavljate na svoja kolena dok sedite na podu.
To će biti dobra poza za prelazno razdoblje – od poze na rukama, do ležanja na podu. U toj novoj pozi koju će verovatno prihvatiti svaka beba, ne budite glumac, pokušajte što više da izbegavate bebin pogled, kako bi postali manje interesantni od šarenih igračaka koje ste namerno ostavili u blizini bebinog pogleda, ali na podu. Bebi ćete tako brzo dosaditi pa će hteti da dohvati igračku i konačno pristati da je odložite na pod.
To će biti dobra poza za prelazno razdoblje – od poze na rukama, do ležanja na podu. U toj novoj pozi koju će verovatno prihvatiti svaka beba, ne budite glumac, pokušajte što više da izbegavate bebin pogled, kako bi postali manje interesantni od šarenih igračaka koje ste namerno ostavili u blizini bebinog pogleda, ali na podu. Bebi ćete tako brzo dosaditi pa će hteti da dohvati igračku i konačno pristati da je odložite na pod.
2. Kada vidite da se beba već izvija iz poze na nogama znate da je spremna pa je s pogledom punim poverenja spustite na leđa, na pod.
Igračke ne dirajte – ne pomerajte bliže i posebno ne stavljajte bebi u ruke. Beba je ionako sada već prilično fokusirana na njih pa će, dok ste vi još uvek u poverljivoj blizini, sama početi da poseže za njima.
Igračke ne dirajte – ne pomerajte bliže i posebno ne stavljajte bebi u ruke. Beba je ionako sada već prilično fokusirana na njih pa će, dok ste vi još uvek u poverljivoj blizini, sama početi da poseže za njima.
3. Ukoliko beba oseti da želite da je napustite pa ni sama nije sigurna da li želi da posegne za vama ili igračkom, približite joj se malo da oseti da ste tu, recite joj da ste tu, da vas čuje, nasmešite se i ne mičite se, beba će tada shvatiti da ćete ostati pa će se opet fokusirati na igračku. Setite se – ovo je razdoblje adaptacije i neće uvek biti ovako. Sada je potrebno bebi uliti poverenje da ćete vi biti u blizini i kada počne duže da se igra sama.
4. Bebe u ovom periodu već dosta razumeju šta želimo da im kažemo jer instinktivno čitaju i našu neverbalnu mimiku, zato ukoliko vaša beba počne glasno da se buni što se je ostavili na podu, ne dižite je odmah.
Čučnite na pod pored nje i pitajte je kao velikog čoveka - Dosta ti je igre? Da li bi da se odmoriš malo? Ako beba u znak pristanka počne da maše ručicama i osmehuje se (to uvek znači da) uzmite je u krilo i na isti način kao što je ranije opisano malo poljuljajte i pomazite i potom opet počnite igru ignorisanja i podsticanja da se fokusira na pod.
5. Bebe koje su naučene na stalno nošenje neće želeti da tek tako ostanu bez te privilegije, ali time pravite grešku jer beba u ovom uzrastu mora više da bude na ravnoj podlozi nego na rukama. Nije više novorođenče. Zato je veoma važno da ih naviknete na pod i na igre kojima će same razvijati pokrete i motoriku koja će im biti potrebna za dalje korake.
.jpg)
Foto: Shuterstock
I ne samo za korake, odnosno, prvo kretanje po podu potom i puzanje. Stručnjaci navode da što ranije beba nauči da se zabavlja sama, pre će im i duže ta navika ostati, pa kasnije im neće trebati ni roditelji ni televizor da ih zabavlja. Biće samostalnije i kreativnije u izmišljanju novih igara i načina istraživanja.
6. Budite blizu tek toliko da ih možete usmeravati. Razdoblje do 6. meseca, odnosno do godinu dana intenzivno je razdoblje svake bebe pa će vaš stav da dete ostavljate na podu imati vrlo pozitivno dejstvo na njihov razvoj. Međutim, ako vaša beba i dalje, nakon što ste s njom prošli ranije opisan period adaptacije na samostalnost, i dalje insistira na rukama ili nepomično, nezainteresovano leži urpkos igračkama na podu, tada promenite taktiku. Za početak umesto igračaka na podu ostavite nešto što inače nije bebino – na primer lončić, sjajnu posudu ili nešto slično što će joj zaintrigirati maštu. Potom, ukoliko beba i dalje nema nameru da dohvati igračku, tek tada joj je možete približiti ili je pomeriti bliže. Važno je samo da beba shvati čar samostalnog uzimanja igračke jer će tada sama krenuti u svet istraživanja. Kada joj jedna igračka dosadi krenuće u napad na drugu. I tako će malo po malo sama podsticati svoj razvoj, a vi ćete pritom komotno moći malo da predahnete srećni što vaša beba zna kako da sama uči.
Ovi saveti inače stižu od jedne novozelandske učiteljice koja se posvetila učenju i razvoju beba prema RIE filozofiji (Resaurces od Infant Educarers).
Komentari (0)