Tudnoća kod žena po pravilu treba da traje 40 nedelja. Ali nekad se dogodi da porođaj krene dosta ranije, pa se onaj koji se dogodi pre 37. nedelje smatra prevremenim porođajem, bez obzira na telesnu masu deteta.
Prevremeni porođaj u 80 odsto slučajeva je spontan, a u 20 odsto situacija lekar je primoran da ga izazove ukoliko se kod majke ili bebe pojavi neko teško oboljenje ili kad nastavljanje trudnoće dovodi u opasnost zdravlje trudnice i ploda.
Na neke faktore rizika koji dovode do preranog porođaja može da se utiče, a na neke ne i zato je važno da se žene o svim nedoumicama koje imaju posavetuju sa svojim ginekologom.
Jedna od 10 porodilja se porodi prevremeno
Prof. dr Miroslava Gojnić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Srbije, kaže da se jedna od deset porodilja porodi pre 37. nedelje trudnoće. Godišnje se širom sveta zabeleži oko 13 miliona ovakvih porođaja, a samo u SAD svakog minuta jedna beba se rodi prevremeno. Od 1990. godine, iz razloga koji nisu u potpunosti poznati, stopa prevremenih porođaja širom sveta je porasla za oko 14 odsto.
– Nama stižu najteži slučajevi iz celog grada i Srbije. U našoj klinici postignuti su uspešni koraci u prevenciji komplikacija prevremenog porođaja, kao i znatni pomaci u sprečavanju nastanka prevremenog porođaja. Podaci govore da za poslednje tri godine broj dece rođene s manjom telesnom masom opada. Tada je rođena 761 beba sa telesnom masom ispod 2.500 grama, dok je 2015. taj broj iznosio 673, a prošle godine 657. Intenzivnim merama najsavremenijeg nadzora koje su potpomognute organizacijom i tendencijama Ministarstva zdravlja, kao i uprave naše klinike, obezbeđen je efikasan pristup svakom pacijentu individualno, uz multidisciplinarnu obradu pacijenta – istakla je dr Gojnić.
Na odeljenjima gde se trudnice prate, kao i na odeljenju Patologije trudnoće, kojim rukovodi dr Gojnić, sprovode se različite metode spasavanja života mame i bebe, poput metode ubrzavanja sazrevanja ploda i intenzivnog praćenja pacijentkinje.
Simptomi prevremenog porođaja su kontrakcije na svakih 10 minuta ili češće, promene u vaginalnom sekretu (isticanje tečnosti ili krvarenje iz vagine), pritisak u karlici, nizak, tup bol u leđima, grčevi.
– Prevremeni porođaj je ozbiljan zdravstveni problem. Povezan je sa znatnim rizikom od obolevanja, zaostajanja u razvoju bebe i smrti novorođenčeta. Emocionalni uticaj na porodicu koja se suočava s ovim problemom je ogroman. Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS-a mame se stalno informišu šta mogu da urade kako bi iznele trudnoću do kraja bez problema, a na tom putu veoma je važna podrška lekara čitavoj porodici. Kod nas je majkama omogućeno da nastave da doje bebe koje su rođene pre vremena – naglašava dr Gojnić.
Prevremeni porođaj češće imaju žene s blizanačkim trudnoćama i one koje su bile na vantelesnoj oplodnji, žene s niskim socioekonomskim statusom, buduće majke koje su previše gojazne ili nisu uhranjene, one koje imaju manje od 16 ili više od 35 godina, trudnice koje puše cigarete i pod stresom su, imaju infekcije genitalnog trakta, hronične bolesti…
Najbitnije je znati da se u velikom broju slučajeva može sprečiti prevremeni porođaj, ako postoji ažurnost i disciplina i lekara i pacijentkinje
Najveći broj hroničnih bolesti, kao i mnoga stanja koja su ranije sprečavala ženu da ostvari potomstvo, više nisu prepreka, ali je važno da se organizam stabilizuje i trudnoća planira na vreme – kaže dr Gojnić.
Komentari (0)