10 SAVETA ZA USPEŠNO RODITELJSTVO U PRVOJ GODINI

„Učite najpre od svog deteta, druge saslušajte ali radite onako kako vi osećate. Ove savete doživite samo kao neke osnovne smernice u velikoj prvoj godini koja je osnov za budući razvoj vašeg deteta.”

 Dete se razvija još u trudnoći, ne zanemarite tu činjenicu. Obezbediti dobre uslove za razvoj fetusa podrazumeva mentalno higijenski način života trudnice. Zdrava, uravnotežena ishrana, boravak u prirodi, izbegavanje štetnih faktora. 

 Prirodan porođaj kad god je to moguće. Carski rez je opravdan isključivo kada postoje indikacije za to. Prirodan porođaj omogućava bolje povezivanje majke i bebe odmah po rođenju uz kontakt ”koža na kožu”, olakšava početak dojenja i brži oporavak majke nakon porođaja.

 Dojenje nije izbor već potreba deteta. Dojenje zadovoljava sve potrebe deteta na samom početku njegovog života. Kroz majčino mleko beba dobija hranu, vodu, antitela ali i bliskost sa majkom. To nikako ne znači da se majke koje ne doje ne povezuju sa svojom bebom. Ukoliko majka iz bilo kog razloga ne može da doji danas postoje zamene za majčino mleko ali je važno na koji način se beba hrani. Ako ne dojite bebu hranite je na flašicu ali tako da beba bude što bliža vama u položaju za dojenje i što češće primenjujte kontakt ”koža na kožu”, nosite svoju bebu i povezujte se sa njom na drugačije načine.

 Zadovoljna majka, zadovoljno dete. Vodite računa o sebi i nastavite sa mentalno higijenskim načinom života i posle porođaja. Jedite zdravo i umereno, unosite puno tečnosti, obezbedite sebi uslove u kojima ćete se osećati spokojno, izbegavajte stres, ostavite probleme po strani i posvetite se svom detetu. Jedino što je detetu potrebno u prvoj godini ste vi. Briga o sebi je briga i o detetu.

 Veza sa majkom je seme budućeg razvoja. Siguran svet za bebu je svet u kojem je majka dostupna i odgovara na njene potrebe. Mladunče naše vrste je najbespomoćnije i bez drugih ljudi ono ne može da preživi. Porođaj je rastanak od fetusa, a sastanak sa potpuno nepoznatim bićem. Mi bebu ne poznajemo kao ni ona nas. Nemojte se zbog toga obeshrabriti, dajte sebi prostor i vreme za istraživanje. Majka uči zajedno sa svojom bebom, osluškuje signale koje beba šalje kako bi umela na njih i da odgovori. Važno je da budete tu i da ste dosledni u pažnji koju bebi posvećujete. Zaboravite na savete naših baka poput ”ostavi je da plače” i ”ne navikavaj je na ruke”. Svet u kojem beba plače i doziva, a niko se ne odaziva nije sigurno mesto za život, a samo siguran svet otvara mogućnost za slobodno istraživanje i zdrav razvoj.

 Dobar brak je osnov za dobro roditeljstvo. Dolaskom bebe na svet partneri dobijaju nove uloge, a njihov odnos se menja i prelazi u koroditeljski sistem u kojem svako od njih uči kako se to bude roditelj i kako se brine o bebi. Niko nas nikada o tome nije učio i bez obzira na period trudnoće majka takođe ne zna kako se to bude majka. Dakle, mama najbolje zna je tačna izjava samo u slučaju kada se majka sama bavila detetom, istraživala i tako naučila šta je to što bebi treba. Važno je da se tata uključi od samog početka što bi značilo da prisustvuje pregledima u trudnoći, da se zajedno sa svojom suprugom priprema za porođaj i roditeljstvo, da ako je to omogućeno prisustvuje porođaju i da zajedno sa mamom uči da prepoznaje bebine signale. Partneri treba da pružaju međusobnu podršku jedno drugom uz veliku dozu tolerancije i razumevanja. Odnos kakav ste imali pre dolaska bebe oslikavaće se na period sa bebom, a od toga kako ćete izaći na kraj sa izazovima u prvoj godini zavisiće vaš odnos u  svim narednim fazama razvoja vašeg deteta.  Zato je važno da svaki izazov, svaku svađu, prepirku, svaki problem na koji nailazite doživite kao lekciju za budućnost. I ne zaboravite, vaš odnos je model za razumevanje međuljudskih odnosa na koji će vaše dete prvo da se ugleda.

 Baba i deda su baba i deda. Neretko se dešava da probleme u porodici prave baš oni koji bi trebali da budu od najveće pomoći. Kako biste dobili odgovarajuću korist od baba i deda, a da pri tom to ne urušava vaš odnos neophodno je napraviti dobre i zdrave granice sa primarnim porodicama. Vi ste roditelji vašem detetu i svi ostali mogu da se uključe samo u onoj meri u kojoj vi to dozvolite. Budite pametni i definišite jasno pravila igre. Nemojte ih previše gurati od sebe jer vrlo brzo će vam baba i deda biti važna podrška. Dajte im neku ulogu u kojoj će se oni osećati dobro i korisno, a da ta uloga ne narušava vaš mir i granice koje vama odgovaraju.

 Briga o zdravlju deteta. Dobili ste dete, čestitamo! Dobrodošli u svet mnogobrojnih kontradikornosti, različitih saveta i pregršt ”stručnjaka” koji će na sve moguće načine želeti da vam dokažu da su baš oni upravu. Izabrani lekar je izuzetno važna osoba u vašem životu, posebno u bebinoj prvoj godini života. Zato je važno da izaberete pedijatra od poverenja i da dosledno pratite njegova uputstva. Internet i neproverene informacije nestručnih lica nisu od koristi i mogu samo da vas zbune. Zdravlje deteta je najvažnije i ne treba ga izlagati eksperimentu. Šta god da mislite o našem zdravstvenom sistemu ovde nema mesta za sumlju u struku jer lekar odgovara za zdravlje vašeg deteta. A ako umesto lekara poslušate nekog nestručnog sa interneta i desi se problem- ko je odgovoran?

 Ishrana. Izuzetno je važno kako dete hranite, ne samo zbog unosa zdravih namirnica već i zbog odnosa koje će vaše dete razviti prema hrani. Idealno bi bilo da dete isključivo sisa u prvih 6 meseci ali o vremenu kada ćete početi sa uvođenjem čvrste hrane kao i o tome sa kojim namirnicama da počnete najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom. U prvoj godini majčino mleko je i dalje osnovna hrana, a uvođenje čvrste hrane treba da bude postepeno navikavanje deteta na hranu i adaptaciju organizma na različite ukuse, mirise, strukturu i sl. Jasno je da se u ovom periodu razvija ukus i odnos prema različitim vrstama hrane i baš od ovog perioda zavisi da li će vaše dete kasnije voleti da jede povrće i zdravu hranu ili slatkiše.  Takođe, uvođenjem čvrste hrane uvodi se disciplinovan način ishrane deteta. Dobro je da dete jede uvek u isto vreme, iz svog pribora za jelo. Učite bebu da žvaće tako što ćete od početka sitniti hranu ali ne i blendirati do mere da se u potpunosti izgubi čvrša struktura. Ne silite bebu da jede, ako odbija ponudite istu namirnicu kasnije ili za par dana. Dozvolite joj da se igra sa hranom, tako će pre zavoleti da je jede, a igranjem sa testom, zrnom pirinča, komadima hrane, razvijaće situ motoriku. Važno je da dete sedi na stolici za hranjenje za vreme obroka i da je ne hraniti dok se igra zbog rizika od kušenja ali i zbog stvaranja dobrih navika.

 Stimulacija ranog razvoja. Izazivati razvoj znači stvoriti adekvatno stimulativno okruženje za dete, a nikako ga ne gurati u ono što još ne može da uradi. Soba u kojoj beba boravi treba da sadrži kontrasne boje, a deo u koji beba gleda treba menjati kako beba ne bi imala uvek istu sliku ipred sebe. Od podsticanja razvoja važnije je da se razvoj ne sputava. Bebu treba pustiti da puzi, da se podiže, okreće, što češće je ostavljati golišavu da istražuje svoje telo i igra se sa njim. Bebu treba svaki dan voditi u šenju, često je dovoditi  u kontakt sa drugim ljudima i drugim bebama. Pričajte sa bebom, pevajte joj, nosite je, igrajte se sa njom. Svaka igra u prvoj godini podrazumeva odnos sa njom. Važno je balansirati stimulaciju i pratiti bebu da ne bi često dolazilo do hiperstimulacije. Beba nikada više ne uči i nikada razvoj nije toliko intenzivan kao u prvoj godini. Za nju je svet jedan haos prepun različitih stimulusa. Kad primetite da je beba umorna ili razdražljiva umirite je tako što ćete je okrenuti ka sebi i staviti je na grudi. Beba uči kako da se bori sa frustracijom, a najzdraviji način jeste u odnosu sa bliskom osobom, zagrljaj je ono što treba da je umiri.