Statistike pokazuju da su Ivana i Ana, kao i Marko i Luka danas neuporedivo ređa imena nego samo koju deceniju ranije, a mnogi roditelji ulažu mnogo truda da svojoj novorođenoj bebi odaberu originalno ime, po mogućnosti retko, a vrlo često i neobično.
Jedno istraživanje je međutim pokazalo da to možda i nije toliko dobra ideja kako se na prvi pogled čini. Naravno, nema ništa loše u odabiru jedinstvenog imena, no rezultati ovog istraživanja pokazuju da što je ime komplikovanije i teže za izgovor, to su veće šanse da će njegov “vlasnik” jednoga dana imati određenih problema s njime.
Pritom ne mislimo na sricanje i objašnjavanje svaki put kod predstavljanja, nego na nesvestan lošiji prvi utisak njegove okoline. Naime, istraživanje koje je obuhvatilo veći broj ispitanika iz različitih delova sveta pokazalo je da ljudi nesvesno imaju više poverenja u osobe čije ime im zvuči poznato i prepoznatljivo.
“Iz jednog drugog istraživanja već znamo da ljudi više veruju aditivima za hranu ako imaju jednostavna imena nego onima koji imaju komplikovan, dugačak naziv ili nekakvu šifru. Zapravo uopšte nije problem u imenu kao takvom, nego ljudi generalno percipiraju nove i ‘teške’ stvari kao nešto sumnjivo, dok poznato i predvidljivo povezujemo s dobrim “, objasnila je Erin Nevman sa Viktoria univerziteta, Novi Zeland.
“Problem” je zapravo u delu mozga koji je zadužen za instinkte poput onoga za preživljavanje, na koji svesno ipak možemo uticati – pod uslovom da znamo kako deluje. Ali, s druge strane, obzirom na broj novih i originalnih imena, moguće je da će ona u budućnosti biti toliko česta da jednostavno nikome više neće biti neobična – a time ni njihovi nosioci “sumnjivi”.
Dakle, ako želite da detetu da date originalno ime, ne dozvolite da vas išta u tome spreči – samo nemojte preterati. Aria je OK, ali Bregzit je možda ipak korak previše.
Komentari (0)