Deca brljaju i izvoljevaju s hranom jer su vešta u pronalaženju ponašanja koje roditelje najviše uznemiruje. Žele im kažem: “Tu sam! Bavite se malo sa mnom! “. Većina roditelja susrela se sa situacijom kada dete počne odbijati hranu koju je do tada bez problema jelo. “Neću zeleno” ili “Nije mi ukusno” često se čuju ranom detinjstvu. Ukoliko mu udovoljavamo dete će jesti svega nekoliko namirnica i to vrlo verovatno nekvalitetnih.
– Obično je reč o dva različita oblika odnosa prema jelu – odbijanje hrane i izbirljivost (selektivno uzimanje nekoliko vrsta namirnica). Pri odbijanju hrane dete pokušava da skrene pažnju na sebe i najčešće uspeva jer su odrasli uznemireni takvim ponašanjem i jako se trude da dete bar nešto pojede. Pričaju mu priče, zabavljaju ga televizijom, hrane u parku … Obrok obično dugo traje i roditelji ponekad gube živce – objašnjava prof. dr Vesna Vidović, specijalista dečje psihijatrije iz Poliklinike ABR.
Kako dodaje, uprkos ograničenom broju namirnica koje dete prihvata obično ne gubi na težini. Uzroci takvog ponašanja, nastavlja prof. Vidović najčešće leže u tome da deca imaju potrebu da se roditelji njima što više bave. Deca su vešta u pronalaženju ponašanja koje roditelje najviše uznemiruje i prenosi poruku: “Tu sam! Bavite se malo sa mnom! “. Kod selektivnog jedenja dete pristaje samo na nekolku vrsta hrane (čips, pecivo, kokice …). Iako nemaju nutritivnu vrednost, zbog elikog broja kalorija u ovim namirnicama dete neće izgubiti na težini.
.jpg)
Jedna loša navika vodi drugoj
Jedna loša navika vodi drugoj– Tu je reč o navici, a greška roditelja je što nisu dovoljno uspeli damotivišu dete da jede zdravu hranu – pojašnjava dr Vidović. Roditelji se često pitaju koliko dugo trebaju sedeti kraj deteta i čekati da pojede i treba biti samo uporan ili insistirati da se sve pojede do kraja ili naprosto posle izvesnog vremena ukloniti tanjir i sačekati da dete samo zatraži obrok.
– Roditelji se suočavaju s osećajem krivice. Ako prisiljavaju dete osećaju se loše, ako ne insistiraju čini im se da nisu dovoljno brižni. Ne postoji univerzalna uspešna metoda – objašnjava prof. Vidović dodajući da je utešno što je reč o problemima koji su prolazni i kad dete jednom preraste fazu u kojoj mu je jedino roditelj zanimljiv počeće i lepo da jede.
Ozbiljno stanje
Može doći i do ozbiljnog poremećaja ishrane koji se uveliko razlikuje od dečjih faza. Ponekad nemogućnost konzumiranja hrane nastaje kao posledica senzornog poremećaja ( smetaju im tekstura i miris ), imaju problema s gutanjem, zbog sporijeg motoričkog razvoja ili gastroloških problema radije gladuju.
Odbijači hrane ješće kad su gladni, ili oni koji selektivno jedu – neće . Kod njih neće upaliti pristup “nećeš se dići od stola dok ne pojedeš ” , kao ni izgladnjivanje. Oni radije neće pojesti ništa nego neku od namirnica izvan “svoje liste “. Treba biti strpljiv i neprimetno im uvesti nove ukuse.
Komentari (0)