Za celokupno prihvatanje sopstvene polnosti i seksualnosti važni su ponašanje i stav roditelja. Budite dobar primer. Ponašajte se prirodno.
Mišljenja o Sigmundu Frojdu i danas su podeljena. Ipak, upravo njemu možemo zahvaliti za teoriju da i sasvim mala deca imaju svoju seksualnost i seksualno ponašanje. Pre sto godina ta teorija izazvala je ogromno zgražavanje. Bilo je komotnije verovati da se seksualnost pojavljuje tek u pubertetu, burom među hormonima.
Danas, Frojd ima potvrdu svoje teorije u mnogim istraživanjima. Prema nekima od njih (Masters, 1982), ultrazvučni pregledi ukazuju na to da se kod muškog fetusa erekcije dešavaju i nekoliko meseci pre rođenja, dok se vaginalno lučenje kod devojčica uočava već 24 sata posle rođenja. Dečaci, takođe, imaju erekcije već tokom prve godine života, a neki se sa erekcijama i rađaju.
Ta edukacija ne može se odraditi jednim razgovorom pred ulazak u pubertet, jer seksualno sazrevanje deteta počinje od samog rođenja. Dakle, vi roditelji jeste oni koji svoju decu seksualno vaspitavate već od prvog dana njihovog života, bili toga svesni ili ne. Čak i kada odbijate da odgovarate na “nezgodna” pitanja, jer mislite, na primer, da će dete, ako mu uskratite odgovore, prestati da pita, ili vam je neprijatno da o tome govorite, vi i tada utičete na njegovu svest o sopstvenoj seksualnosti.
Prvim razgovorima se gradi poverenje
Danas postoje i tzv. šeme psihoseksualnog razvoja. One su orijentacione i podložne individualnim razlikama, ali su neke faze zajedničke.
Dete zna da dečaci i tate imaju polni organ koji se razlikuje od onoga koji imaju devojčice i mame, ali je zbunjeno kada su u pitanju odnosi među polovima. Zato misli da se može venčati sa osobama istog pola, ili sa bratom, sestrom, tatom, mamom.
Za razliku od njih, deca kojoj su uskraćena objašnjenja razvijaju sopstvena, samim tim često i pogrešna tumačenja kao što su, na primer, žena ostaje u drugom stanju ako proguta neki predmet ili ako mnogo jede (kada postane debela, rodiće dete…).
Zato, odgovarajte tačno, primereno uzrastu. Podstičite ga da vas pita sve što želi, jer ako ne pita vas, koga će? Ako nešto ne znate, priznajte da ne znate i potražite odgovor. Ako vam je neprijatno ili nemate vremena, upravo mu to i recite. Ne zaboravite da “zato” nije odgovor. Nemojte govoriti ni “mali si ti da bi to razumeo” i slično, već se držite onoga: ko je zreo za pitanje, zreo je i za odgovor.
Komentari (0)