Svaki čovek je skup od 30 triliona ćelija.
Svaka od tih ćelija, bilo da se nalazi u plućima, jetri, koži ili na bilo kom drugom mestu na telu, nastala je od jedne jedine ćelije. Pluripotentne ćelije, koja se zove matična ćelija.
To je razlog zbog kog su matične ćelije nešto što će promeniti medicinu zauvek i produžavati živote u narednim godinama.
Ovaj tekst daje odgovor na pitanje zbog čega je važno da sačuvate matične ćelije svog deteta ili unučeta, kao i svoje matične ćelije, bez obzira na to koliko godina imate danas, iz ugla jednog od najvećih svetskih eksperata u proučavanju matičnih ćelija, dr Roberta Haririja.
Matične ćelije imaju potencijal da se pretvore u bilo koju ćeliju u telu. Dr Robert Hariri objašnjava da smo svi u početku bili jedna ćelija sa velikim jedrom, citoplazmom i ćelijskom membranom. Ta ćelija je sadržala naš ceo genetski kod.
Kada se telo razvije, među desetinama triliona ćelija koje su već poprimile svoju ulogu u organizmu, opstaje jedan broj ćelija koje čekaju da ih pozovemo u pomoć kada se neki organ ili tkivo ošteti. Te ćelije se nalaze svuda: u koštanoj srži, masnom tkivu, krvi, zubu, oku i svakom drugom delu tela. One su čovekov alat za popravku, koji kreće u akciju čim postane potreban.
Ako imamo mehanizam da regenerišemo svoja tkiva, šta je to što prestane da funkcioniše i organizam više ne može da se obnavlja? Zbog čega starimo?
Teorije pružaju dva ogovora na ovo pitanje:
Prvo, rezerve matičnih ćelija se troše i polako nestaju tokom života.
Drugo, matične ćelije u čoveku prolaze kroz različite ”epigenetske” promene tokom trajanja života. Različite mutacije, umetanja i brisanja signala koje nose ih čine manje prilagodljivim i manje preciznim nego u trenutku kad se beba rodi.
.jpg)
Pružite ruku budućnosti
Praktično, majstor koji nam popravlja organizam tokom godina postaje senilan i polako umire.
Dok smo mladi, kada neki organ pretrpi oštećenje, matične ćelije se mobilišu i odlaze na mesto povrede kako bi je zalečile. Međutim, ta sposobnost se usporava i nestaje kod starijih ljudi.
Ali šta ako bismo mogli da dopunimo ili podmladimo rezervu matičnih ćelija?
Danas, na različitim mestima u svetu, istraživači, naučnici i lekari ubrizgavaju mnatične ćelije na mesta oštećenja i istražuju upotrebu matičnih ćelija u saniranju oštećenja na srcu ili mozgu, traže lek za dijabetes i maligna oboljenja, povrede kičmene moždine, opekotine, mišićnu degeneraciju i mnoge druge medicinske probleme.
Rezultati tih istraživanja su zapanjujući.
Naravno, prvi izazov je kako doći do matičnih ćelija koje se ubrizgavaju.
Odakle one dolaze?
Postoje dve opcije:
1. Mnoge bebe koje se rode čuvaju matične ćelije iz pupčanika odmah nakon porođaja.
2. Odrasli ljudi i starija deca mogu da dođu do sopstvenih matičnih ćelija tako što se one izoluju iz masnog tkiva, koštane srži ili krvi. Međutim, te matične ćelije su stare koliko i čovek od koga se uzimaju. To znači da su one prošle kroz sve negativne uticaje kojima je organizam bio izložen tokom života.
– U momentu kada se beba rodi, njen organizam se nalazi na tački koja je najbliža biološkom savršenstvu. Telo nikada nije bilo izloženo povredama ni otrovima, nije bilo elektromagnetnog zračenja koje bi loše uticalo na bebu. To znači da je ”biološki softver” netaknut – kaže dr Roberta Hariri.
On se pita šta bi bilo kada bismo mogli da uzmemo matične ćelije sa njihovom netaknutim DNK i da ih umnožimo u veliki broj doza leka za budućnost, kada organizmu budu bile potrebne popravke.
.jpg)
Lek je tu samo ga treba sačuvati
Ovo je jedan od originalnih koncepata koje Hariri razvija već neko vreme. On kaže da ono što se posle rođenja odbacuje kao medicinski otpad, može da znači put ka dužem i zdravijem životu.
Nema sumnje da je regenerativna medicina jedna od grana medicine koja najviše obećava u ovom trenutku i da upravo matične ćelije pedstavljaju snagu tela da popravi svoje nedostatke i povrede. Pitanje je kako da osvežimo mogućnosti samoozdravljena tela.
Ključan korak u ovom procesu je izolacija matičnih ćelija kada je čovek što mlađi. Najbolja opcija je da se one sačuvaju pri rođenju bebe, koja je stara svega nekoliko minuta i nikada neće biti mlađe ili moćnije od onih koje se nalaze u krvi pupčane vrpce.
Možemo da sačuvamo matične ćelije svoje dece ili unuka čim se oni rode. Troškovi se ne mogu porediti sa koristi koje one mogu da donesu, kada je u pitanju spasavanje ili produžetak života.
Životni vek ljudi se produžava iz godine u godinu. Ako danas imate 30, 40 ili čak 50 godina, velika je verovatnoća da ćete doživeti stotu.
Tokom ove decenije, naučnici će razvijati mehanizme koji će im pomoći da razumeju kako da produže ljudski vek i poboljšaju kvalitet života starih. Matične ćelije su svakako jedan od najvažnijih delova tog mehanizma.
Komentari (0)