Foto:

Šta kada dete ima astmu?

Izvor: Bebac.com

Polazak u školu predstavlja stres svakom detetu. U tom razdoblju, roditelji treba da znaju da ključnu ulogu imaju dve osobe: učitelj i školski lekar.

Prilagođavanje novom dnevnom ritmu i novom okruženju, kroz koje svako dete mora da prođe, često vrlo teško pada deci s hroničnim oboljenjima, a njih je čak 12 posto. 

Ali, bilo da imaju alergiju, astmu, anemiju ili epilepsiju (ili čak i neke ređe hronične bolesti poput dijabetesa, srčanih mana ili celijakije), takva deca su, pokazala su istraživanja, u 87 posto slučajeva odlični i vrlo dobri učenici. Ipak, kako je kretanje u školu vrlo osetljivo razdoblje, u kojem se razvija ličnost, takvom detetu tada je potrebna posebna pažnja. 

”Dete s hroničnim poremećajem zdravlja ima pravo na normalno i zdravo detinjstvo, kao i na svu moguću zaštitu kako mu se stanje ne bi pogoršalo i kako bi se izbegle neželjene posledice poremećaja ili bolesti. Ključne su dve osobe: jedna je školski lekar, a drugi učiteljica ili učitelj. U razgovoru sa školskim lekarom i učiteljicom ili učiteljem roditelj treba da upozori na bolest, znakove, lekove, prehranu, posebne mere zaštite i na sve ono što se primenjuje u svakodnevnom životu kako ne bi došlo do toga da dete s epilepsijom dobije napad u razredu ili da dete dijabetičar upadne u hipoglikemijski šok, a da niko o tome ništa ne zna”, govori specijalista školske medicine Marina Kuzman. 

Poletarcima je potreban osećaj sigurnosti

”O aktivnostima kao što su zajednički izleti, plivanje i fizičko dogovara se individualno. Takođe, ponekad se druga deca prvi put susreću s nekim poremećajem, pa zbunjenost, znatiželja ili strah mogu da izazovu neprikladne komentare ili postupke prema obolelom detetu. Ako proceni da je to potrebno, učiteljica i lekar mogu o nekim temama prilagođavanja i/ili odnosa prema deci koja imaju određene poteškoće da razgovaraju u razredu – zaključila je Kuzman. 

Svakako treba obratiti pažnju na poteškoće s čitanjem i pisanjem. Pojedini školarci imaju disleksiju, koja mnogo utiče na razumevanje, zaključivanje i govor. Disleksično dete, iako je prosečno inteligentno, ima oslabljenu koncentraciju, pa oni koji rade s takvom decom treba da budu strpljivi. 

”Detetu najdelotvornije možete da pomognete ako rano uočite taj poremećaj, ali i ako dosledno izvodite vežbe za poboljšanje prepoznavanja slova i učenja tehnika čitanja pod nadzorom stručnjaka. Važno je pritom i smanjiti detetov doživljaj neuspeha i osnažiti mu samopouzdanje”, govori dr. Marina Kuzman. 

Bez obzira na to ima li dete poteškoća ili ne, polazak u prvi razred velik je stres za njega, pa je održavanje zdravog i urednog načina života od velike važnosti u tom razdoblju. 

Za svako dete je važno da se dobro naspava, a ponekad im je potrebno i do desetak sati sna. Zbog toga ih radije pustite da duže spavaju jer poteškoće ili nepravilnosti povezane sa snom mogu voditi čestim promenama raspoloženja i ponašanja, poput hiperaktivnosti, i prema teškom usvajanju gradiva. 

Šta ako dete odbija da ide u školu?

Međutim, šta ako dete odbija da ide u školu? Razdoblja nevoljnog odlaska u školu i pokušaja izbegavanja školskih obaveza verovatno je doživela većina roditelja. Ali ponekad ta nevoljnost prerasta u pravu anksioznu reakciju, pri čemu odlazak u školu postaje muka i za roditelje i za dete. Kod manje dece je u pitanju najčešće strah od odvajanja. 

Izvor neprijatnih osećanja može da bude i školsko okruženje. Kod stidljive dece koja teško pronalaze mesto u grupi vršnjaka, nedostatak društvenih veština i samopouzdanja može rezultovati strahom od uključivanja u grupu. Poteškoće u savladavanju gradiva mogu još više da obeshrabre dete koje se oseća nekompetentno i neuspešno. Loša komunikacija sa zahtevnim nastavnicima takođe može da bude razlog izbegavanja škole. 

Poletarcima je potreban osećaj sigurnosti i ponekad pomaže ako se roditelji s nastavnikom dogovore da obiđu dete tokom odmora ili zatraže pravo da dete nazove roditelja kad to poželi. Ponekad je potrebno potražiti i pomoć profesionalca – školskog lekara ili psihologa. Razdoblje straha od odlaska u školu izgleda kao stanje koje traje beskrajno dugo, ali gotovo sva deca vremenom ”prerastu” iracionalne strahove i uspešno dovrše proces sazrevanja i obrazovanja. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Polazak u školu predstavlja stres svakom detetu. U tom razdoblju, roditelji treba da znaju da ključnu ulogu imaju dve osobe: učitelj i školski lekar.

Prilagođavanje novom dnevnom ritmu i novom okruženju, kroz koje svako dete mora da prođe, često vrlo teško pada deci s hroničnim oboljenjima, a njih je čak 12 posto. 

Ali, bilo da imaju alergiju, astmu, anemiju ili epilepsiju (ili čak i neke ređe hronične bolesti poput dijabetesa, srčanih mana ili celijakije), takva deca su, pokazala su istraživanja, u 87 posto slučajeva odlični i vrlo dobri učenici. Ipak, kako je kretanje u školu vrlo osetljivo razdoblje, u kojem se razvija ličnost, takvom detetu tada je potrebna posebna pažnja. 

”Dete s hroničnim poremećajem zdravlja ima pravo na normalno i zdravo detinjstvo, kao i na svu moguću zaštitu kako mu se stanje ne bi pogoršalo i kako bi se izbegle neželjene posledice poremećaja ili bolesti. Ključne su dve osobe: jedna je školski lekar, a drugi učiteljica ili učitelj. U razgovoru sa školskim lekarom i učiteljicom ili učiteljem roditelj treba da upozori na bolest, znakove, lekove, prehranu, posebne mere zaštite i na sve ono što se primenjuje u svakodnevnom životu kako ne bi došlo do toga da dete s epilepsijom dobije napad u razredu ili da dete dijabetičar upadne u hipoglikemijski šok, a da niko o tome ništa ne zna”, govori specijalista školske medicine Marina Kuzman. 

Poletarcima je potreban osećaj sigurnosti

”O aktivnostima kao što su zajednički izleti, plivanje i fizičko dogovara se individualno. Takođe, ponekad se druga deca prvi put susreću s nekim poremećajem, pa zbunjenost, znatiželja ili strah mogu da izazovu neprikladne komentare ili postupke prema obolelom detetu. Ako proceni da je to potrebno, učiteljica i lekar mogu o nekim temama prilagođavanja i/ili odnosa prema deci koja imaju određene poteškoće da razgovaraju u razredu – zaključila je Kuzman. 

Svakako treba obratiti pažnju na poteškoće s čitanjem i pisanjem. Pojedini školarci imaju disleksiju, koja mnogo utiče na razumevanje, zaključivanje i govor. Disleksično dete, iako je prosečno inteligentno, ima oslabljenu koncentraciju, pa oni koji rade s takvom decom treba da budu strpljivi. 

”Detetu najdelotvornije možete da pomognete ako rano uočite taj poremećaj, ali i ako dosledno izvodite vežbe za poboljšanje prepoznavanja slova i učenja tehnika čitanja pod nadzorom stručnjaka. Važno je pritom i smanjiti detetov doživljaj neuspeha i osnažiti mu samopouzdanje”, govori dr. Marina Kuzman. 

Bez obzira na to ima li dete poteškoća ili ne, polazak u prvi razred velik je stres za njega, pa je održavanje zdravog i urednog načina života od velike važnosti u tom razdoblju. 

Za svako dete je važno da se dobro naspava, a ponekad im je potrebno i do desetak sati sna. Zbog toga ih radije pustite da duže spavaju jer poteškoće ili nepravilnosti povezane sa snom mogu voditi čestim promenama raspoloženja i ponašanja, poput hiperaktivnosti, i prema teškom usvajanju gradiva. 

Šta ako dete odbija da ide u školu?

Međutim, šta ako dete odbija da ide u školu? Razdoblja nevoljnog odlaska u školu i pokušaja izbegavanja školskih obaveza verovatno je doživela većina roditelja. Ali ponekad ta nevoljnost prerasta u pravu anksioznu reakciju, pri čemu odlazak u školu postaje muka i za roditelje i za dete. Kod manje dece je u pitanju najčešće strah od odvajanja. 

Izvor neprijatnih osećanja može da bude i školsko okruženje. Kod stidljive dece koja teško pronalaze mesto u grupi vršnjaka, nedostatak društvenih veština i samopouzdanja može rezultovati strahom od uključivanja u grupu. Poteškoće u savladavanju gradiva mogu još više da obeshrabre dete koje se oseća nekompetentno i neuspešno. Loša komunikacija sa zahtevnim nastavnicima takođe može da bude razlog izbegavanja škole. 

Poletarcima je potreban osećaj sigurnosti i ponekad pomaže ako se roditelji s nastavnikom dogovore da obiđu dete tokom odmora ili zatraže pravo da dete nazove roditelja kad to poželi. Ponekad je potrebno potražiti i pomoć profesionalca – školskog lekara ili psihologa. Razdoblje straha od odlaska u školu izgleda kao stanje koje traje beskrajno dugo, ali gotovo sva deca vremenom ”prerastu” iracionalne strahove i uspešno dovrše proces sazrevanja i obrazovanja. 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije