Slano, slatko, kiselo ili gorko, šta god požele trudnice, ne odbija im se. U narodu je uvreženo mišljenje da buduće majke imaju pravo da jedu koliko žele i šta žele, ma o čemu da je reč. O prekobrojnim kilogramima, od kojih se kasnije većina teško oslobađa, malo njih vodi računa. Osim toga, ne vode dovoljno računa ni o vrsti namirnica koje unose, a upravo nutricionisti ističu da je za pravilan rast i razvoj deteta neophodno da se majka pravilno hrani u toku trudnoće.
Ishrana trudnice podrazumeva period do šestog meseca i od šestog meseca do porođaja. U prvoj polovini trudnoće plod se usporeno razvija, pa u ishrani nisu potrebne veće izmene. S obzirom na to da su prvi meseci trudnoće praćeni vrlo čestim mučninama i povraćanjem, obroci bi količinski trebalo da budu što manji, a u kraćim vremenskim razmacima. 
I obavezno, da budu zadovoljene energetske potrebe ploda i majke. A budući da plod za svoj razvoj uzima rezervne hranljive materije majke, ona mora da unese sve što je neophodno. U suprotnom, beba uzima iz majčinih tkiva, kostiju i zuba.
I obavezno, da budu zadovoljene energetske potrebe ploda i majke. A budući da plod za svoj razvoj uzima rezervne hranljive materije majke, ona mora da unese sve što je neophodno. U suprotnom, beba uzima iz majčinih tkiva, kostiju i zuba.Zapravo, u ishrani trudnice u ranom graviditetu, savetuju se češći obroci, i to po mogućstvu na svaka dva sata. Poželjno je da budu manji i “suvi”, bez jakih mirisa i začina. U sebi treba da sadrže mlečne napitke i mlečni puding, voćne sokove, pahuljice poput kornfleksa, krekere, kekse bez krema. Ali i tost, sendviče, krompir pečen u ljusci, sušeno voće…
Trudnica pre svega treba da unosi gradivne materije, odnosno belančevine-proteine. Ovo je važno jer se u prvim mesecima trudnoće, u tkivima stvaraju rezerve belančevina koje su neophodne za brz rast fetusa. Belančevine su osnovne gradivne materije, koje se usled nedostatka ugljenih hidrata i masti, koriste i kao izvor energije. Zbog tolike njihove važnosti, u obroku treba da obezbeđuju 10 do 15 odsto ukupne vrednosti.
Udeo ugljenih hidrata, odnosno šećera, u dnevnom obroku trudnica, kao i dojilja, trebalo bi da bude optimalan. To znači da obezbeđuju 50 do 60 odsto ukupne vrednosti obroka, a pre svega iz reda voća i povrća. Ako je unos nedovoljan, organizam glikozu stvara iz belančevina, što je u trudnoći veoma nepovoljno jer rezerve glikogena nisu beskrajne.
Masti su takođe važne, jer moraju da zadovolje energetske potrebe. One su nosioci vrednih vitamina i nezasićenih masnih kiselina, neophodnih za rast i razvoj. Imajući sve to na umu, poželjno je da masti obezbede 25 do 30 odsto ukupne vrednosti obroka. Pritom se prevashodno misli na dovoljan unos biljnih masti!
Unos dovoljnih količina polinezasićenih masnih kiselina iz reda omega-6 i omega-3 serije, neophodan je za normalan rast i razvoj fetusa u celini, a presudan za rast i razvoj mozga. Podsećanja radi, moždana masa se u trećem tromesečju povećava za četiri do pet puta. Ove masne kiseline su presudne i za rast i razvoj kognitivnih funkcija (funkcije pamćenja), funkcija mrežnjače oka, kao i kardiovaskularnog sistema. Nalaze se u namirnicama biljnog porekla, uključujući i sojino, kukuruzno i suncokretovo ulje. I, naravno, u ribi.
BELANČEVINE I UGLJENI HIDRATI
PRILIKOM odabira namirnica bogatih belančevinama, trebalo bi voditi računa da one ne sadrže previše masti. Najbolje je jesti posna mesa i ribu, mleko i mlečne proizvode sa nižim procentom masti, a od jajeta belance. Ali, i sveže i sušeno mahunasto povrće, koje obuhvata pasulj, grašak, soju, sočivo. Žitarice i koštunjavi plodovi takođe je poželjno da se nađu na meniju trudnice, uz napomenu, da su sve ove namirnice, istovremeno riznica gvožđa, fosfora, joda i vitamina B grupe. S druge strane, dobri izvori ugljenih hidrata su žitarice i proizvodi od kukuruznog, ječmenog, pirinčanog brašna… Tu su i mahunarke, kao i neke vrste povrća, poput krompira.
Komentari (0)