Foto:

Ko se plaši polaska u školu?

Izvor: Bebac.com
Polazak deteta u prvi razred veliki je događaj u porodici. Ali u želji da istaknu važnost školovanja, mnogi roditelji svojim postupcima nesvesno deci usađuju strah od škole. Ako se na vreme i adekvatno pripreme i roditelji i deca, ova životna prekretnica može da prođe „glatko” i bez psiholoških problema.
Manje će strahovati i roditelji i dete, ako je ono samostalnije: ako zna put od kuće do škole, ume da se adekvatno obuče u odnosu na vremenske uslove, da bude koncentrisano tokom časa, zna kakva su školska pravila i kako da im se prilagodi.
Ako se podsetimo kako se dete privikavalo do sada na nove, nepoznate situacije, biće nam lakše da pretpostavimo kako će reagovati na polazak u školu. Često strahu od škole sami doprinosimo. Nekada čak roditelji decu i plaše polaskom u školu i obavezama, što je pogrešno
– Čini se da veće strahove od škole imaju roditelji nego deca – kaže za „Novosti” Vesna Janjević Popović, školski psiholog u OŠ „20. oktobar” u Beogradu. – Situacija se usložnjava ako roditelji i sami imaju neprijatna iskustva u svom školovanju. Razumljivo da ih tada preplave i lični strahovi. Dobro je podsetiti se da su danas okolnosti školovanja drugačije, da će deca imati period prilagođavanja na školske uslove, a atmosfera je liberalnija nego u vreme školovanja današnjih roditelja.
Ipak, da bi dete bez većih problema prihvatilo početak školovanja, treba da bude adekvatno pripremano na samostalnost i obaveze. Ako dete nije dovoljno izlagano podsticajima, s obzirom na to da se školska situacija bitno razlikuje od porodične, može da se desi da reaguje burno na polazak u školu. Bilo da je u pitanju promena u ponašanju, agresivnost ili povlačenje u sebe, to se ne sme ignorisati.
– Iz različitih razloga, deca mogu da primetno promene ponašanje. Na njih može da utiče veći stepen buke, strogost zahteva, doživljaj da nije tako važan u školi. Različiti odnosi sa vršnjacima otvaraju mnoštvo prilika za drugarstvo, pozitivan razvoj, ali i sukobe. Događa se da „pretvore” mirnog predškolca u nekog sklonog sukobima. Neka deca takođe teško usvajaju socijalne veštine pa i to može da im oteža početak školovanja – smatra Vesna Janjević Popović.
Ako se radi o strahu od škole dobro je porazgovarati sa stručnjacima. Najpre treba popričati sa učiteljom, ali i psihologom, pedagogom, školskim lekarom, zajednički napraviti strategiju podrške detetu i ako je potrebno uključiti i stručnjake van škole. Ovo je naročito važno ako su u pitanju starija deca koja su davno prošla period navikavanja na školu. Ako su strahovi kod školarca takvi da ometaju svakodnevni život, to je signal da se treba obratiti za stručnu pomoć.
ŠTITIMO DECU OD ŽIVOTA

Kada razmišljamo o školi, često imamo predrasude, one tipične: nema više igre, ulazi se u svet obaveza i odgovornosti, nema kreativnosti, slobode, sopstvenog izraza – dodaje Vesna Janjević Popović. – Čini se da ponekad želimo da zaštitimo decu i od života, bojimo se da ih izložimo i zdravom, podsticajnom naporu. Škola je situacija u kojoj se očekuje da dete sarađuje sa drugima, pokazuje strpljenje i snagu da ne zadovolji sve svoje potrebe trenutno. Tu zrelost treba da stiče u svim situacijama pre polaska u školu, svakodnevno. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Polazak deteta u prvi razred veliki je događaj u porodici. Ali u želji da istaknu važnost školovanja, mnogi roditelji svojim postupcima nesvesno deci usađuju strah od škole. Ako se na vreme i adekvatno pripreme i roditelji i deca, ova životna prekretnica može da prođe „glatko” i bez psiholoških problema.
Manje će strahovati i roditelji i dete, ako je ono samostalnije: ako zna put od kuće do škole, ume da se adekvatno obuče u odnosu na vremenske uslove, da bude koncentrisano tokom časa, zna kakva su školska pravila i kako da im se prilagodi.
Ako se podsetimo kako se dete privikavalo do sada na nove, nepoznate situacije, biće nam lakše da pretpostavimo kako će reagovati na polazak u školu. Često strahu od škole sami doprinosimo. Nekada čak roditelji decu i plaše polaskom u školu i obavezama, što je pogrešno
– Čini se da veće strahove od škole imaju roditelji nego deca – kaže za „Novosti” Vesna Janjević Popović, školski psiholog u OŠ „20. oktobar” u Beogradu. – Situacija se usložnjava ako roditelji i sami imaju neprijatna iskustva u svom školovanju. Razumljivo da ih tada preplave i lični strahovi. Dobro je podsetiti se da su danas okolnosti školovanja drugačije, da će deca imati period prilagođavanja na školske uslove, a atmosfera je liberalnija nego u vreme školovanja današnjih roditelja.
Ipak, da bi dete bez većih problema prihvatilo početak školovanja, treba da bude adekvatno pripremano na samostalnost i obaveze. Ako dete nije dovoljno izlagano podsticajima, s obzirom na to da se školska situacija bitno razlikuje od porodične, može da se desi da reaguje burno na polazak u školu. Bilo da je u pitanju promena u ponašanju, agresivnost ili povlačenje u sebe, to se ne sme ignorisati.
– Iz različitih razloga, deca mogu da primetno promene ponašanje. Na njih može da utiče veći stepen buke, strogost zahteva, doživljaj da nije tako važan u školi. Različiti odnosi sa vršnjacima otvaraju mnoštvo prilika za drugarstvo, pozitivan razvoj, ali i sukobe. Događa se da „pretvore” mirnog predškolca u nekog sklonog sukobima. Neka deca takođe teško usvajaju socijalne veštine pa i to može da im oteža početak školovanja – smatra Vesna Janjević Popović.
Ako se radi o strahu od škole dobro je porazgovarati sa stručnjacima. Najpre treba popričati sa učiteljom, ali i psihologom, pedagogom, školskim lekarom, zajednički napraviti strategiju podrške detetu i ako je potrebno uključiti i stručnjake van škole. Ovo je naročito važno ako su u pitanju starija deca koja su davno prošla period navikavanja na školu. Ako su strahovi kod školarca takvi da ometaju svakodnevni život, to je signal da se treba obratiti za stručnu pomoć.
ŠTITIMO DECU OD ŽIVOTA

Kada razmišljamo o školi, često imamo predrasude, one tipične: nema više igre, ulazi se u svet obaveza i odgovornosti, nema kreativnosti, slobode, sopstvenog izraza – dodaje Vesna Janjević Popović. – Čini se da ponekad želimo da zaštitimo decu i od života, bojimo se da ih izložimo i zdravom, podsticajnom naporu. Škola je situacija u kojoj se očekuje da dete sarađuje sa drugima, pokazuje strpljenje i snagu da ne zadovolji sve svoje potrebe trenutno. Tu zrelost treba da stiče u svim situacijama pre polaska u školu, svakodnevno. 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije