Gde je topli dom?

Širom Srbije tokom prošle godine „nove roditelje” pronašlo je 99 devojčica i dečaka koji su odrastali u domovima za decu bez roditeljskog staranja. A u istom periodu novi život započelo je još sedam mališana u inostranstvu. Oni su svoje detinjstvo nastavili daleko od domovine samo zato što ih u našoj zemlji nijedan par – nije želeo.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da svake godine oko desetak mališana pronađe novu porodicu izvan naših granica, jer se zbog svojih zdravstvenih kartona i krštenica nisu činili „dovoljno dobrim” za domaće usvojioce.

– Sva deca kojoj se pronađu usvojitelji izvan Srbije su u teškom zdravstvenom stanju, imaju fizička ili mentalna oštećenja, invaliditet ili su romskog porekla – objašnjava Vesna Tekić iz Ministarstva. – Pošto nijedan par u Srbiji nije bio zainteresovan da usvoji tu decu, data je šansa usvojiocima izvan naših granica. U prošloj godini četvoro dece je pronašlo dom u Švedskoj i po jedno u Grčkoj, SAD i Sloveniji. A na ovakvu odluku stručni radnici su se odlučili tek nakon što su prethodno iscrpli sve mogućnosti u zemlji. 

Vesna Tekić objašnjava da se u Ministarstvu vodi „jedinstveni lični registar usvojenja” u kojem su podaci o svoj deci spremnoj za usvajanje, kao i o svim kandidatima koji su zainteresovani da zbrinu ove mališane. Godišnje se oko 700 parova bori za naklonost stručnih radnika od kojih očekuju „zeleno svetlo” za proširenje porodice i u svakom trenutku je oko 70 dečaka i devojčica spremno da se preseli u novu porodicu.

– Često se čuju pritužbe potencijalnih usvojitelja da su procedure duge i spore, a zapravo je situacija obrnuta – kaže Tekićeva. – Većina parova se odluči na ovaj korak tek kada shvate da ne mogu da se ostvare kao biološki roditelji i tada uglavnom dođu sa „specifičnim” zahtevima. Uglavnom očekuju zdravu decu, po mogućnosti najmlađeg uzrasta, srpske nacionalnosti, bez ikakvih smetnji u razvoju, a više od 30 odsto dece u ustanovama je romskog porekla i svako četvrto ima smetnje u razvoju.

Da je probirljivost ovdašnjih parova najveći krivac za međudržavna usvojenja, smatra i Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečaskoj:

– I kod nas je većina dečaka i devojčica najmlađeg uzrasta sa određenim smetnjama u razvoju. A nesumnjivo je zdravije da ta deca rastu u porodičnom ambijentu bez obzira na državljanstvo, nego da ceo život provedu po ustanovama. Sve te porodice su ispunile oštre kriterijume i dokazale da su u stanju da deci omoguće najbolju negu i uslove odrastanja. Ovakvu praksu primenjuju i sve ostale evropske i razvijene zemlje sveta, pa ni Srbija u tome nije izuzetak.