Redovno pranje ruku je siguran put do očuvanja dobrog zdravlja. Oni koji nemaju naviku da često peru ruke rizikuju da obole od crevnih zaraznih bolesti, kao što su zarazna žutica tipa A, virusni prolivi, bakterijske infekcije, trbušni tifus, dizenterija i paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).
– Ono što je zajednička karakteristika ovih infekcija jeste put prenošenja: uzročnici ove grupe oboljenja izlučuju se iz ljudskog organizma putem stolice ili urina a „ulazna vrata” su usta – kaže dr Nevenka Pavlović, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Beograda.
– Ukoliko oboleli čovek ili kliconoša (zaraženi koji nemaju znake oboljenja ali izlučuje uzročnike bolesti), posle upotrebe toaleta ne operu ruke na higijenski ispravan način moguć je dalji prenos infekcije i to direktno u neposrednom kontaktu, ili indirektno u dodiru sa predmetima iz njihove okoline. Najčešće su to maramice, peškiri, delovi garderobe, igračke, knjige i slično.
ZARAZNA ŽUTICA (virusni hepatitis A)
Bolest karakteriše iznenadna pojava temperature, slabost, gubitak apetita, mučnina i osećaj nelagodnosti u trbuhu, svetla stolica i tamnija obojenost urina. Posle nekoliko dana uočava se pojava žutice u vidu prebojenosti kože i beonjača.
Kod dece i mladih bolest je uglavnom blažeg toka, kraće traje, može proći neprimećeno, bez registrovanih simptoma. Obično prolazi spontano i nikada ne prelazi u hroničan tok. Težina kliničke slike se povećava sa starošću, kad je i oporavak duži.
Osim mera prevencije koje važe i za druge crevne bolesti, za hepatitis A postoji i mogućnost sprečavanja bolesti primenom vakcine. Ona se uglavnom preporučuje putnicima koji odlaze u endemska područja, onima sa nekim od hroničnih bolesti jetre i zaposlenima u komunalnim preduzećima, tačnije onima koji rade na poslovima skupljanja smeća i u kanalizaciji.
VIRUSNI PROLIVI
Ovi virusi se najčešće prenose fekalno zagađenom hranom i vodom. Za nastanak infekcije dovoljna je mala količina virusa, a simptomi se pojavljuju već posle od 12 do 48 sati od zaražavanja. Javljaju se mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku i učestale vodene stolice.
Moguća je pojava povišene temperature, glavobolje i bolova u mišićima. Simptomi uglavnom traju od jednog do tri dana, blaže kliničke ispoljenosti i sa retkom potrebom za bolničko lečenje. Najčešći uzročnik virusnih proliva koji zahteva bolničko lečenje kod dece do šest godina je rotavirus. Izvor infekcije je čovek. Posle jednog do tri dana od ulaska virusa u organizam ispoljavaju se simptomi bolesti.
Bolest počinje naglo uz povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, proliv, bolove u stomaku i ubrzan rad creva.
S obzirom na česte i vodenaste stolice, postoji povremena udruženost sa dehidratacijom i mogućnost razvoja teške kliničke slike i komplikacija. Iz tih razloga je veoma važna nadoknada tečnosti i elektrolita pod nadzorom lekara. Period zaraznosti traje dok traje akutna faza bolesti, oko 7 do 10 dana.
DIZENTERIJA
Bolest se prenosi sa kliconoša koji nisu oprali ruke posle upotrebe toaleta, direktno ili indirektno kontaminacijom hrane. Uzročnici su bakterije šigele, koje se razmnožavaju u sluzokoži debelog creva i posle jednog do sedam dana od ulaska u organizam izazivaju pojavu simptoma i znakova bolesti.
Bolest počinje povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, učestalim vodenastim prolivima, povraćanjem, jakim nagonom za pražnjenje i takozvanim lažnim pozivima na stolicu.
Mogući su lakši i teži oblici infekcije, kada zbog velikog broja stolica sa primesama krvi i sluzi i gubitka tečnosti i elektrolita preti opasnost od dehidratacije, na koju su posebno osetljiva deca i stariji.
Zaraznost traje za vreme ispoljavanja simptoma pa sve dok se uzročnici bolesti izlučuju stolicom. Obično je to do četiri nedelje po prestanku simptoma.
AMEBNA DIZENTERIJA
Izazivač je parazit, ameba koja se izbacuje iz organizma čoveka stolicom. Ukoliko ameba preko zaprljanih ruku dospe u hranu ili vodu moguća je pojava infekcije.
Do razvoja simptoma ponekad prođe i nekoliko meseci, a bolest se manifestuje blažom ili težom kliničkom slikom. Liči na dizenteriju, sa pojavom bolova u stomaku, povišenom temperaturom, nadutošću, sluzavo-krvavim prolivima (od 4 do 5 kašastih stolica dnevno).
Često bolest prelazi u hroničan tok kada se oboljenje s vremena na vreme „vraća”. Ređa je pojava komplikovane bolesti, sa mogućim akutnim zapaljenjima i apscesima jetre, upale pluća i slično.
Najčešće zaraze dešavaju se u tropskim predelima kada se parazit prenese zaraženom vodom, nedovoljno opranim voćem i povrćem, a analizom stolice potvrđuje se prisustvo ove vrste amebe u organizmu.
BOLJA HIGIJENA, MANJI RIZIK
Pravilno pranje ruku toplom vodom i sapunom predstavlja jednostavnu preventivnu meru koja efikasno smanjuje opasnost da se čovek zarazi i da zarazu prenese na druge.
Održavanje higijene ruku treba obavezno primenjivati:
– posle korišćenja toaleta
– posle menjanja pelena ili pomoći prilikom korišćenja toaleta, bez obzira na to da li su to deca ili odrasle osobe
– posle iznošenja đubreta
– posle igre i diranja životinja
– pre i posle pripremanja hrane, naročito neposredno posle kontakta sa sirovim mesom
– pre jela
– posle kijanja, kašljanja i čišćenja nosa
– pre stavljanja i skidanja kontaktnih sočiva – pre i posle obrade rana ili posekotina
– pre i posle kontakta sa bolesnom ili povređenom osobom
Komentari (0)