Dženet i Mik su se venčali kada je ona imala 30, a ond 44 godine, a kada su odlučili da prošire porodicu, njoj je bilo 35, a njemu 49 godina. Dženet je brzo zatrudnela i rodila ćerku, kojoj su dali ime Grejs. Kada je devojčica napunila šest meseci, primetili su da se “razlikuje” od ostale dece.
– Kada bi neko u samoposluzi počeo da joj tepa, nije reagovala, samo bi okrenula glavu- seća se Dženet. Osim toga, lekar je primetio da je isuviše tiha za bebu tog uzrasta.
Grejs je kasnila u razvoju – počela je da puzi sa 16 meseci, a prohodala je kada je imala dve godine. Kada je napunila četiri godine, lekari su ustanovili da boluje od autizma.
Tragajući za mogućim uzrocima, Dženet i Mik su u jednom trenutku došli do iznenađujućeg saznanja: brojna istraživanja pokazuju da muškarci koji odlažu očinstvo podjednako izlažu svoju decu zdravstvenim rizicima kao i žene koje rađaju posle 40. godine.
Najnovije studije navode na zaključak da su deca starijih očeva izložena većem riziku od niza genetskih poremećaja i bolesti, uključujući autizam, šizofreniju i probleme u razvoju, kao što su patuljasti rast i rascep nepca.
Lekari su decenijama opominjali žene da treba da rađaju dok su mlade, jer se s godinama povećava opasnost od nastanka bolesti, kao što je Daunov sindrom. Danas naučnici tvrde da je opasnost od prenošenja genetskih mutacija na potomstvo dvostruko veća kod muškaraca u 40-tim godina, nego kod onih u dvadesetim. Drugim rečima, i muškarcima otkucava biološki časovnik.
Naučnici već godinama pretpostavljaju da postoji veza između starijih očeva i malformacija dece, ali je revolucionarna studija objavljena u uglednom časopisu ”Nejčer” tek nedavno dokazala da muškarci s godinama prenose sve više genetskih mutacija na potomstvo.
Metodom sekvenciranja DNK 78 roditelja i njihove dece sa Islanda utvrđena je direktna veza između starosti oca i broj mutacija u genetskom materijalu dece koje povećavaju rizik od autističnih poremećaja i šizofrenije. Starosno doba majke nije uticalo na rizik – čak 98 odsto svih genetskih mutacija kod deteta poteklo je od oca.
Istraživanje sprovedeno u Izraelu, u kome je učestvovalo 87.907 dece rođene između 1964. i 1976. godine, pokazalo je da muškarci stariji od 50 godina imaju tri puta veće izglede da dobiju dete obolelo od šizofrenije, nego muškarci koji su dete dobili do 25. godine života.
I rizik od bipolarnog poremećaja povećava se srazmerno očevoj starosti, pokazuje istraživanje iz 2008. godine. Druga istraživanja navode na zaključak da bi deca koju su očevi kasno dobili mogla biti izložena većem riziku od raka dojke.
Stručnjaci ističu da ovi rizici nisu veliki i da će većina dece začete iz veze sa starijim muškarcima biti zdrava, ali upozoravaju da roditelji treba da budu svesni da i muškarcima otkucava biološki sat i razmisle pre nego što stvore novi život.
Slabije pamćenje i manje elastična koža nisu jedini simptomi starenja – kod muškaraca s godinama opada i kvalitet spermatozoida. I dok se žene rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija, muškarci proizvode spermatozoide tokom celog života. Na svakih 16 dana, ćelije u testisima se dele i DNK se kopira u novu ćeliju koja proizvodi nove spermatozoide. Ljudsko telo je prilično precizno u proizvodnji egzaktnih kopija, ali desi se i da pogreši. Zato neki spermatozoidi mogu imati grešku u DNK – tzv. genetsku mutaciju.
Kako muškarac stari, proces kopiranja se usporava i postaje sve manje efikasan. Njegova sperma ima sve više mutacija, a kada takva sperma učestvuje u stvaranju novog života, povećava se rizik od problema u njegovom razvoju.
Komentari (0)