Većina male dece sve do predškolskog uzrasta ide u vrtić. Danas je to prvenstveno potreba roditelja zbog prenatrpanih rasporeda na poslovima. Predškolsko obrazovanje mnogo je napredovalo od onda kad smo mi išli u vrtić do danas. Vaša se deca u vrtiću, osim što su na sigurnom dok Vi radite, pravilno razvijaju na svim područjima.
No, većina roditelja se pita da li je detetu dovoljno ono čime se bavi u vrtiću, jesu li sva područja interesa deteta pokrivena, što ako bi se u nečemu moglo istaknuti ili kako otkriti skriva li se u detetu nekakav talent? Ili pak, ako dete ne ide u vrtić, kuda sa njim? Naravno, ne postoji univerzalni odgovor na sva ta pitanja.
Svako dete od najranije dobi na neki način jasno pokazuje svoje interese, važno je dete razumeti, podupirati ga i stvoriti mu podsticajnu okolinu za ostvarivanje svojih interesa. Veća je verovatnoća da dete ima više područja interesa koji su povezani ili pak potpuno suprotni prema sadržajima. Svi interesi nisu jednakog intenziteta pa je važno prepoznati najjači. Nije važno postiže li dete konkretne rezultate ili ne, važna je volja, želja, entuzijazam i naravno neizmerna podrška. Tek kada su zadovoljeni svi ovi uslovi, dete će se, bez obzira na rezultate, osećati uspešnim.
Često roditelji deci odabiru aktivnost prema nekim svojim uverenjima, no bolje je da dete ”šeta” iz aktivnosti u aktivnost dok ne nađe ono što mu najbolje odgovara, što ga čini srećnim i u čemu napreduje, nego nametati detetu svoje želje i interese. To ne znači da detetu ne treba ponuditi ništa za šta nije pokazalo interes, ali nikako ne treba ustrajati ako dete odlučno odbija aktivnost.
Roditeljski zadatak je da detetu pruži mogućnost širenja spektra interesa. Na primer, ako je dete pokazalo interes za sportske aktivnosti, potrebno je zajednički pronaći i odabrati sport u kojem bi dete osećalo ispunjenost. Ali, takođe bi bilo dobro ponuditi detetu i neku mirniju aktivnost, poput učenja stranog jezika, kreativnih radionica ili sviranja nekog instrumenta. Tada bi detetu omogućili dovoljno podsticaja za pravilan tok razvoja na svim područjima. Dakako, roditelji se često pitaju koliko je aktivnosti dovoljno, odnosno, kada je deci previše?
Detetu je previše onda kada nastupe znakovi preopterećenosti. Takve je znakove lako prepoznati. Kada je sva detetova energija usmerena na obaveze i kada dete više nema vremena za igru s prijateljima, tada morate shvatiti da je vaše dete preopterećeno i tada njegovo odrastanje ne može biti skladno. Dete u takvim slučajevima postaje razdražljivo, bezvoljno, umorno, potišteno, često im je poremećena koncentracija i deluju iscrpljeno.
Važno je ovakve znakove na vreme prepoznati jer dete ni u čemu ne može uspeti ako se tako oseća, a osećaj neuspešnosti uvek dovodi do frustracije.
Komentari (0)