Odvajanje od deteta: Histeriju i plač ublažiće samo vaš ritual

Dete osećaj napuštanja roditelja, usamljenosti i teskobe može pogoditi gotovo preko noći, a zakasnelo se javlja i kod onih mališana koji se čine sasvim prilagođeni na nove situacije. Teskoba zbog odvajanja normalna je faza odrastanja koje dete prolazi.

Iako se teskoba zbog odvajanja može pojaviti u bilo kojoj dobi, najčešće pogađa decu oko osmog meseca detetovog života. Ona nastaje usled detetovog shvatanja da roditelj možete otići, s čime se uporedo javlja strah da se neće vratiti čim negde ode. Takvo razdoblje može trajati nekoliko nedelja pa čak i nekoliko meseci, sve dok mališan ne shvati da mu se uvek vraćate. Kako bi beba lakše prebrodila ovo razdoblje, već u dobi od šest meseci potrebno ju je upoznati s porodicom, rođacima i drugim ljudima koji će brinuti o njoj dok ste na poslu i dok vas generalno nema kući. 

– Potrebno je da neko drugačije drži, brine i razgovara s vašim detetom kako bi se ono priviklo na različite stilove odgajanja te ih ne bi smatralo zastrašujućom promenom. Takođe, poželjno je što je više moguće skratiti opraštanje s detetom, jer produžavanje odlaska daje vašem detetu ideju da postoji nešto čega se mora bojati. Iako je teško odupreti se dečjem plaču i prva vam je pomisao da ga umirite te još jednom poljubite, to nije pametna ideja jer će ono plakati još duže nakon što odete – savetuje dr Alex Barzvi.

Ističe kako je važno prilagoditi i vaš govor tela onom što govorite, pa ako sležete ramenima ili smušeno hodate dok se opraštate, vaše dete postaje još nesigurnije. Osmeh i odlučan glas poručuju mu da je sve u redu i da ćete se vratiti.

Nemojte se iskradati iz kuće u želji da dete neće primetiti vaš odlazak, jer će tada biti dodatno traumatizovano. Onom ko brine o detetu dajte uputstva da mu odvuče pažnju omiljenom igračkom, muzikom ili aktivnošću koja će ga umiriti.

Za neku decu najgora teskoba oko odvajanja od roditelja javlja se između prve i druge godine života, a češća je kod strašljive i krhke dece. Odvajanje je posebno intenzivno kod dece koja su jako vezana za roditelje i koja su provodila manje vremena s drugim ljudima. Obiležava ga histeričan plač i strahovi brzo nakon vašeg odlaska. To je takođe i način manipulacije koje dete koristi kako bi vas zadržalo u svojoj blizini, iako su sada svesni kako ćete im se vratiti.

Lakše ćete prebroditi odvajanje ako razvijete vlastiti ritual opraštanja, recimo pesmicu koju ćete pevati, pozdrav rukama ili neki vaš ples. Takav intimni ritual veseliće dete i umanjiti strah. Takođe, poželjno je da date detetu neki osećaj važnosti i učestvovanja tako da mu date zadatak, recimo da zatvori vrata za mamom. 

Za roditelje je razdvajanje i polazak u školu jedno od iscrpljujućih iskustava. Nakon što ste napokon pomislili kako je vaše dete nezavisno, strahovi i suze se vraćaju, no na sreću obično na kratko vreme. Najlakše ćete prebroditi ovu fazu ako dete upoznate s novim mestom na kojem provoditi vreme, pričate mu priče o tome kako ste i sami prošli kroz takvo iskustvo te naglašavajte pozitivne aspekte, poput sklapanja novih prijateljstva.

Recite detetu kako je normalno da bude nervozno te umesto da mu govorite kako je već veliki, zagrlite ga i recite nešto poput “seti se da je sve na kraju u redu bez obzira koliko se bojiš”. U prelaznom razdoblju planirajte dodatne aktivnosti samo za vas i dete, poput odlaska u bioskop ili zoološki vrt vikendom, a preko nedelje se pridržavajte ustaljene rutine koja uključuje isto vreme odlaska na spavanje i buđenje.