Pričajte detetu – pričaće bolje

Poslednjih decenija govorno-jezički poremećaji kod dece u tolikom su porastu da stručnjaci s pravom govore o epidemiji. To potvrđuju i podaci Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić” u Beogradu, koji prati njihovo kretanje više od 60 godina. A oni pokazuju da je, recimo, 1953. godine neki govorno-jezički poremećaj imalo tek osam odsto predškolske dece, dok je pre dve godine taj procenat premašivao 60.

Ovako lošem trendu, kaže Mirjana Sovilj, psihofiziolog, audiolingvista-logoped i direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, u velikoj meri kumovao je savremeni način života. 

– Roditelji malo pričaju s decom. Umesto da se u kući razgovara, deca su satima prepuštena druženju s televizorom i kompjuterom, a tu razgovora nema, već samo nemog praćenja onoga što se dešava ili što dete, igrajući igricu, proizvodi na ekranu. 

Naša sagovornica izdvaja pet najčešćih poremećaja.

To je poremećaj koji se, pre svega, prepoznaje po nepravilnoj artikulaciji i agramatičnom govoru. Dete s ovim poremećajem ima rečnik siromašniji nego što je uobičajeno za njegov uzrast, rečenice su mu uglavnom kratke i loše sklopljene, slabije razume ono što mu se kaže i otežano formuliše svoje misli.

– Veoma je važno da se ovaj poremećaj na vreme otkrije i počne da se ispravlja, kako bi se sprečilo smanjivanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti deteta i predupredili poremećaji u ponašanju i učenju.

To je poremećaj arikulacije glasova i tada dete ne može da izgovori neke glasove ili ih izgovara nepravilno.

Pravilna arikulacija je osnova za razvoj analize i sinteze glasova reči, koje se razvijaju oko pete godine i predstavljaju preduslov za savlađivanje čitanja i pisanja kao viših funkcija govora i jezika. Dete bi do pete godine trebalo da savlada pravilan izgovor svih glasova srpskog jezika.

Mucanje predstavlja poremećaj ritma i tempa govora. Može se manifestovati kao lakše mucanje, odnosno zamuckivanje, obično na nekom glasu ili reči, a najčešće počinje između druge i treće godine, ali i kao teško mucanje praćeno tikovima.

Disleksija se tumači kao poremećaj u čitanju, pri čemu dete premešta redosled slova u reči, pojedina slova izostavlja ili dodaje, menja vokale unutar reči, pravi zastoj kada treba da izgovori neku reč, preskače redove kada čita…

Disgrafiju odlikuju odstupanja u pisanju, kao što su izostavljanje pojednih slova, zamenjivanje njihovog mesta u rečima, izostavljanje reči. Dete sa disgrafijom ima i poseban rukopis. On je neuredan, margine nisu jasno izvedene, redovi ne idu pravo već ili silaze koso ili se talasaju, reči su stisnute jedna uz drugu, a slova loše oblikovana.

Mirjana Sovilj kaže da se roditelji ponekad neozbiljno ponašaju i, kada uoče neke od pomenutih simptoma, ne žele da priznaju da njihovo dete ima problem. 

Lakše im je da se nadaju da će se stvari ispraviti same od sebe.

– Nažalost, poremećaj neće nestati vremenom već će, kako i dete raste, biti sve drastičniji. Jezičko-govorne poremećaje treba shvatiti veoma ozbiljno jer oni mogu loše da se odraze na dečje ponašanje, njegov socijalni život i da smanje njegove potencijale za učenje – upozorava naša sagovornica i dodaje da uz stručnu pomoć u više od 90 odsto slučajeva poremećaji mogu da se koriguju, ukoliko se pomoć potraži na vreme.

• Komunicirajte sa bebom dok je u stomaku. Naglas joj ili u sebi pričajte šta radite, kakvo je vreme napolju…

• Posle rođenja, kad god je dete budno, obraćajte mu se glasom punim topline, pričajte mu kako ćete da ga kupate, presvlačite, hranite…

•Obraćajte mu se po imenu ili nadimku.

• Već od drugog meseca stimulišite bebu da guče, a od četvrtog da brblja. 

• Puštajte mališanu muziku, Mocarta, Vivaldija, dečje pesme, uspavanke.

• Imitirajte bebi zvuke kojim se oglašavaju životinje, auto-sirena, zvono…

• Kad mu dajete medu, recite, „meda”, a kasnije tražite da to izgovori.

• Gledajte slikovnice, čitajte priče. 

• Na putu do vrtića, u kući ili u prirodi podstičite ga da opisuje ono što vidi.

prenatalni 

Veštačka oplodnja, bakterijske, gljivične i virusne infekcije, održavana trudnoća, povišen šećer, srčane i bubrežne bolesti i stres tokom trudnoće, urođene anomalije

porođajni

Brz ili produžen porođaj, indukovan porođaj, obmotan pupčanik oko vrata, vakuum, povrede ploda

postnatalni 

Hematomi na glavi, poremećaji disajnih organa, produžena žutica, hipoglikemija, upale srednjeg uha

kasnije zdravstvene tegobe 

Česte visoke temperature, uvećani krajnici, česte upale respiratornih organa, avitaminoze, poremećaji metabolizma i imuniteta, infekcije