U Srbiji porodica najčešće ima samo jedno dete

– Najčešći odgovor današnje porodice na planove, želje i potrebe je zabrinutost, što egzistencijom, ali neretko i strahom od nadolazećeg. U takvim uslovima je teško planirati život i rešavati važna pitanja poput obezbeđivanja stana, planiranje potomstva – navodi Snežana Milutinović, psiholog.

Samo pre 30 godina, priča ona, životni tempo je izgledao drugačije. U našoj zemlji je bila znatno veća mogućnost zaposlenja, a onda i sigurnost posla i naknade. 

– I socijalna politika je mnogo više išla naruku prosečnoj porodici. Tada je bilo više mogućnosti između kojih se moglo birati, opuštenije i rasterećenije se planiralo u porodičnom okruženju, pa je samim tim bilo mnogo manje tenzija koje su nas ometale – objašnjava psiholog.

Ljudi su danas u mnogo većoj meri suočeni sa stalnim egzistencijalnim strahovima, zbog čega slabe njihovi lični kapaciteti za zdravu razmenu unutar porodice, za optimizam i operativnost u rešavanju drugih važnih porodičnih pitanja.

U Gradskom centru za socijalni rad objašnjavaju da promene koje se odvijaju velikom brzinom u svim segmentima društva ostavljaju značajne posledice na stanje, razvoj, ulogu i mesto porodice u društvu. Patrijarhalni model se danas sve više napušta, a nov još nije ustanovljen. Porodica je u velikoj meri opterećena i izložena egzistencionalnim problemima, velikim promenama i neizvesnosti. Sve to dovodi do stresa i rezultira povećanim brojem svađa, razvoda, porodica s jednim roditeljem i traje već godinama unazad.

– Odnosi u porodici, odnosno uloga muškarca i žene, takođe se menjaju. Žena je danas samostalnija, manje ekonomski zavisna, ima veći stepen ravnopravnosti u mnogim društvenim ulogama, tako da se sve više pita i na poslu i u životu. Muški autoritet danas nije tako dominantan kao nekada. S druge strane, žena je sve više opterećena, jer je donošenje mnogih važnih odluka i brojne obaveze preuzela na sebe, a postoji opasnost i da se muškarac oseti ugroženim u svojoj tradicionalnoj poziciji, zbog čega je potreban napor kako bi i on našao mesto u tako promenjenim porodičnim odnosima – objašnjavaju u Centru za socijalni rad.

Za razliku od pre dvadesetak godina kada je jedna porodica imala uglavnom dva deteta, današnja porodica ima jedno. Zanimljivo je i da svaku desetu porodicu u Srbiji čini majka sa jednim ili više dece.

– Poslednjih 20 godina prisutan je trend smanjivanja porodica sa decom. U porastu su porodice koju čine majke sa decom, dok je u blagom porastu i broj porodica koju čini otac i deca. Na takvu situaciju utiče i smrtnost, ali i razvodi, a sve češće i novi način života, odnosno mogućnost samostalnog življenja – kaže Snežana Lakčević, načelnik popisa u Republičkom zavodu za statistiku.

Prema njenim rečima, najzastupljeniji institucionalni okvir za formiranje porodice i dalje je brak, ali je primetno i to broj sklopljenih brakova iz godine u godinu opada. Ilustracije radi, 2002. sklopljeno je 41.946 brakova, a 2010. godine 35.815.

– Pomerena je i starost ljudi koji ulaze u brak. Pre desetak godina mlada je imala 27,8 godina, a mladoženja 32 godine. Danas je i mladoženja godinu dana stariji, odnosno ima 33 godine, dok je kod mlade ta razlika još veća, odnosno starija je godinu i po dana nego ranije. I starosna granica za rađanje je pomerena sa 25,3 na 27 godina – objašnjava Lakčević.

Nije iznenađenje što je i ova granica pomerena jer se roditelji, a naročito žene, suočavaju sa vrlo ozbiljnom diskriminacijom kad traže posao. 

– Skoro da je uobičajeno pitanje na razgovorima da li planiraju porodicu ili da li imaju decu. Tačnog odgovora na ovo pitanje nema, pa se zato mnoge žene ne odlučuju za potomstvo jer ne žele ”da stvaraju socijalne slučajeve” – kaže Dragana Soćanin, predsednica Udruženja ”Roditelj”.

Kada su u pitanju seoske sredine, najzastupljenija su domaćinstva sa decom (51,6 odsto) i bez dece (37 odsto). Povećan je broj domaćinstava koja čine majke sa decom (8 odsto), dok je broj domaćinstava sa samohranim očevima više nego upola manji (3 odsto).