Po sadašnjem zakonu, deca mlađa od 14 godina ne smatraju se krivično odgovornim, tako da se prema njima ne može pokrenuti niti voditi krivični postupak. Takođe, prema njima se ne mogu izricati niti primenjivati krivične sankcije – jedine mere koje se prema njima mogu primenjivati jesu mere socijalne zaštite. Kada su u pitanju mlađi maloletnici – uzrasta od 14 do 16 godina, zakonodavac je predvideo da se prema njima mogu primenjivati i izricati samo vaspitne mere. Prema starijim maloletnicima, od 16 do 18 godina, takođe se mogu izricati i primenjivati vaspitne mere, a izuzetno se može primeniti i kazna maloletničkog zatvora (za teška krivična dela).
A na pitanje da li deca mlađa od 14 godina treba krivično da odgovaraju Tamara Lukšić-Orlandić, zamenik ombudsmana za prava deteta, izričita je: „Taman posla! Treba raditi prevenciju, a ne spuštati granicu krivične odgovornosti.” Po njenim rečima, deca su uvek „lakmus papir” nefunkcionisanja porodice i zbog toga im je potrebna pomoć društva. Potrebno je menjati sistem, a ne dići ruke od deteta.
– Spuštanje te granice bilo bi sinonim za priznanje: mi smo nemoćni u psihosocijalnoj rehabilitaciji deteta, hajde da ga stavimo iza rešetaka – smatra Tamara Lukšić-Orlandić.
 Škola mora aktivnije da se uključi u prevenciju, jer su nastavnici ti koji su u prvom kontaktu sa decom koja imaju probleme… |
Naša sagovornica ističe da kod nas sistem alternativnih sankcija – kao što su vaspitni nalozi ili društveno koristan rad, još uvek nije zaživeo i dodaje da je ova godina ključna za uvođenje tog sistema.
– U Holandiji dobro funkcioniše sistem alternativnih sankcija, pa su deca koja, primera radi, prave izgrede u školi dužna da urade nešto korisno za svoju školu – tako služe kao „primer” ostaloj deci da ne čine izgrede. U SAD postoji smrtna kazna za maloletnike, ali ne treba zaboraviti da ova zemlja nije ratifikovala Konvenciju o pravima deteta – zaključuje Tamara Lukšić-Orlandić.
Profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Milan Škulić kaže da nema potrebe za spuštanjem granice krivične odgovornosti i dodaje da su zakonodavci u većini evropskih zemalja, „a naročito onima koje nama predstavljaju uzore pravnih država”, tu granicu podvukli kod 14. godine života.
– Čak i u zakonicima onih zemalja u kojima je predviđeno da su deca sa osam godina krivično odgovorna, kao što je to slučaj sa Krivičnim zakonom Velike Britanije, nije predviđeno da deca idu u zatvor, već se prema njima primenjuju drugačije sankcije Činjenica da se dešavaju neki ekscesni slučajevi, nije razlog za promenu zakona – smatra dr Škulić.
Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, objašnjava da nisu toliko česti slučajevi da deca mlađa od 14 godina čine teška krivična dela, iako ovi slučajevi odmah padaju u oči javnosti.
– Za svako dete sa problemima u ponašanju mora se napraviti individualni plan zaštite. Veliki broj stručnjaka obučen je za rad sa decom koja imaju poremećaje u ponašanju. Problematičnost ove pojave bila bi veća da nema toliko stručnog rada na prevenciji nasilja. Škola mora aktivnije da se uključi u prevenciju, jer su nastavnici ti koji su u prvom kontaktu sa decom koja imaju probleme u ponašanju – oni su dužni da roditeljima skrenu pažnju na te probleme, a roditelji imaju obavezu da potraže stručnu pomoć. Ne postoje deca za koju „nema nade” da će stručni rad dati rezultate – uveren je Rolović, iza koga su 24 godine rada u pomenutoj ustanovi.
Pročitajte još:
Šta ukazuje da dete ima problema sa nasiljem? >>
Kako zaštititi decu od zloupotrebe? >>
Komentari (0)