Medikamenti su dragocena, moćna sredstva za ublažavanje tegoba i lečenje, ali njihova upotreba nosi i određeni rizik, zbog čega ih treba koristiti pametno, ukazuje dr Branka Terzić, klinički farmakolog u Kliničkom centru Srbije.
Upotreba lekova je neminovna, određene negativne reakcije na njih neizbežne i zato posebnu pažnju treba posvetiti kontroli funkcija jetre i bubrega, organa koji su presudni za metabolisanje i izbacivanje lekova iz organizma.
Dr Terzić objašnjava da lek predstavlja stranu supstancu za organizam i on nastoji da je se oslobodi.
– Za izlučivanje leka iz organizma presudno je normalno funkcionisanje jetre i bubrega, pa bi eventualna oboljenja ova dva organa morala bitno da utiču na izbor lekova. Ukoliko pacijent ima neku bolest jetre, lekar prepisuje lek koji se eliminiše preko bubrega, a u slučaju bubrežne slabosti, lek koji se metaboliše u jetri. Na taj način smanjuje se rizik od nakupljanja leka u organizmu i toksičnih efekata – kaže doktorka i navodi da svi hronični bolesnici koji piju više lekova treba redovno da odlaze na konsultacije kod izabranog lekara koji će, u zavisnosti od lekova koje koriste, preporučiti kontrolu funkcija jetre i bubrega.
 Samolečenje može da izazove neželjene reakcije, naročito ako se lekovi kombinuju s raznim preparatima, pomoćnim lekovitim sredstvima, koji mogu da se nabave u svakoj apoteci.  |
Dr Terzić navodi i da postoje grupe lekova za koje se unapred zna da izazivaju nova oboljenja. Ova neželjena dejstva najčešće se vezuju za lekove za reumatizam, nesteroidne inflamatorne lekove koji, kada se koriste predugo i bez kontrole, mogu da izazovu bolove u stomaku, propadanje sluznice i krvarenja iz želuca i dvanaestopalačnog creva.
– Krvarenje iz creva je veoma opasno jer se ne prepoznaje brzo, a može da ugrozi život. Rizik od negativnih efekata lekova naročito je izražen kada pacijenti ove lekove samoinicijativno kombinuju s drugim medikamentima – kaže dr Terzić.
Samolečenje može da izazove neželjene reakcije, naročito ako se lekovi kombinuju s raznim preparatima, pomoćnim lekovitim sredstvima, koji mogu da se nabave u svakoj apoteci. Prilikom kupovine pacijenti bi, kaže dr Terzić, trebalo da se konsultuju s apotekarom, koji zahvaljujući svom znanju i iskustvu može da spreči moguće štetne posledice.
Sve ovo, ukazuje dr Terzić, ne bi smelo da proizvede utisak kod ljudi da su lekovi štetni i da ih uvek treba izbegavati.
– Dokle god je korist od lekova veća od rizika po bolesnika, njihova upotreba je opravdana i neophodna. Međutim, ako bismo malo više pažnje posvetili prevenciji, manje bismo lekova trošili. Pravilnom ishranom, smanjenjem telesne mase i prestankom pušenja mogla bi da se preduprede mnoga oboljenja, a prvenstveno kardiovaskularne bolesti i metabolički poremećaji, koji zahtevaju upotrebu velikog broja lekova – objašnjava doktorka.
Za gojazne bolesnike koji imaju povišen krvni pritisak smanjenje telesne mase za pet do 10 kilograma povoljno utiče na vrednost krvnog pritiska kao i optimalna doza nekog od antihipertenziva. Iako to zvuči veoma ubedljivo i jasno, doktorka Terzić je, kaže, u dugoj lekarskoj praksi imala samo dve pacijentkinje koje su smršale, pa im je smanjen broj lekova u terapiji hipertenzije.
Pročitajte još:
Oprezno sa paracetamolom! >>
Pažljivo sa lekovima protiv bolova u trudnoći >>
Komentari (0)