– Razmišljam o drugom detetu već duže vreme, ali, nažalost, teško da će se to uskoro ostvariti. Kad sam prvi put zatrudnela ostala sam bez posla. Novi sam našla tek pre nekoliko meseci, znači posle četiri godine. Ako bih sad otišla na trudničko, teško da bi me mesto čekalo. Nemamo rešeno stambeno pitanje, ali da je samo to ne bih razmišljala. Nesiguran posao i minimalna šansa da nađem novi glavna su mi prepreka za proširenje porodice – ovako razmišlja 30-ogodišnja Sara J. iz Beograda.
To što je 2012. proglašena godinom beba neće je ubediti da rodi drugo dete. I dok Srbija godišnje gubi grad veličine 45.000 stanovnika, žene se sve teže odlučuju na brak i porodicu.
 U zemlji koja strepi od nove krize, mnogi smatraju da bi konkretna finansijska pomoć bila najbolji način da se natalitet popravi.  |
Najugroženije
Javnost je zanemela kada su statističari izašli sa prvim rezultatima poslednjeg popisa. Za devet godina izgubili smo pet odsto stanovnika. Nestalo nas je – 380.000. Ono što zabrinjava – malo je nade da će se trend nestajanja uskoro zaustaviti. Tokom 2010. godine u Srbiji je rođeno 68.304 bebe. Istovremeno, umrlo je 103.211 stanovnika. Podaci za 2011. još nisu sabrani, a pretpostavlja se da je novorođenih oko 66.000.
U zemlji koja strepi od nove krize, mnogi smatraju da bi konkretna finansijska pomoć bila najbolji način da se natalitet popravi.
– Žene su najugroženija kategorija u Srbiji. Ako nije rodila dete, teško da će iko i da je zaposli. Ako zatrudni, ostane bez posla. Verujem da bi pomoglo kada bi država davala 30.000 dinara mesečno ženama koje su nezaposlene, a među njima je najviše žena sa sela. Računica kaže da to nije preveliki trošak. To bi bilo oko 14,4 milijarde godišnje, što je jedan odsto naše javne potrošnje ili pola procenta našeg BDP. Potrebno je kroz direktnu podršku izdvojiti najmanje jedan odsto BDP da bismo samo zaustavili pad broja novorođenih – smatra ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.org.
Prioritet
Deca su u 2012. prioritet Ministarstva rada i socijalne politike. U budžetu je za njih odvojeno blizu 40 milijardi dinara, dve milijarde više nego lane. Ovaj novac treba da obezbedi redovne isplate za čak pola miliona najmlađih.
Za isplatu roditeljskih dodataka ide 6,045 milijardi dinara, što je skoro pola milijarde više nego lane. Na dečje dodatke će se utrošiti 11,6 milijardi dinara (milijardu više nego u 2011), a porodiljske naknade će u 2012. biti uvećane za više od 600 miliona, pa će iznositi 22,1 milijardi dinara.
Prema procenama Ministarstva, tokom ove godine novac bi trebalo da stigne na adrese 36.000 porodilja. Roditeljski dodatak moglo bi da očekuje oko 65.000 mališana. Prošle godine roditeljski dodatak za prvo dete je bio 31.782 dinara. Za drugo se isplaćuje 124.279 dinara u 24 rate, a za treće 223.693 i četvrto 298.255 dinara.
| Bogatiji gradovi, osim direktne novčane pomoći, nude i širok spektar drugih olakšica… |
Lokalno
Finansijska podrška politici nataliteta u Srbiji najviše zavisi od opštinskih kasa. Bogatiji gradovi, osim direktne novčane pomoći, nude i širok spektar drugih olakšica, kao što su besplatne knjige, školski prevoz, popust za vrtiće, užinu…
Beograd daje stalne i jednokratne novčane pomoći porodicama sa decom, ali i kupuje školski pribor, plaća zimovanja, letovanja, stipendije. U Novom Sadu višečlane porodice imaju pravo na popust pri plaćanju komunalija, kao i besplatne odmore vikendom. A u Jagodini svi učenici koji su završili četvrti i osmi razred osnovne škole letuju besplatno 10 dana u Crnoj Gori, a maturanti u Grčkoj.
Beograd i Novi Sad dotiraju i trudničko bolovanje. Trudnice na bolovanju u drugim gradovima Srbije zato dobijaju samo 65 odsto plate. U prestonici pravo na stalnu novčanu pomoć imaju i roditelji trojki, četvorki, petorki, šestorki i duplih blizanaca. Sličnu podršku daje i Novi Sad, a kao bonus prvorođenoj deci isplaćuje i poklon-čestitke u vrednosti od 20.000 dinara. U Nišu je propisan isti poklon za prvorođeno dete, a porodice sa duplim blizancima, trojkama i četvorkama mesečno primaju po 33.000 dinara.
Jagodina ne štedi u podršci porodica – svim nezaposlenim porodiljama isplaćivala je po 12.000 dinara mesečno do prvog dečjeg rođendana, a svaka porodica je, uz prinovu, dobijala i po 200 evra. Ove godine, kako obećavaju, ovaj će poklon biti „teži” čak šest puta.
| Ko čeka prinovu već je napravio računicu, a ona kaže da je porodici već u prvim danima potrebno najmanje 60.000 dinara! |
Papreno
Roditelje u Srbiji posebno muči to što za garderobu, igračke, obuću i opremu za decu odvajaju najmanje duplo više nego u inostranstvu. A plate su im, s druge strane, daleko manje.
Udruženje „Bebac” je tako izračunalo da majka u Srbiji za svoju platu može da kupi 2.000 „pampers” pelena, majka u Sloveniji 6.500, a u Austriji 13.000 komada pelena. Ista analiza pokazala je da prosečna plata u našoj zemlji „vredi” šest zimskih jakni za bebu. U Sloveniji prosek pokriva 30 jakni, a u Austriji čak 40. Ovdašnja zarada dovoljna je za 10 najjeftinijih auto-sedišta, slovenačka „kupuje” 35, a austrijska čak 60 sedišta.
Ko čeka prinovu već je napravio računicu, a ona kaže da je porodici već u prvim danima potrebno najmanje 60.000 dinara, što je malo manje od dve prosečne zarade. Na spisku je 15 stavki – od pelena, posteljine, benkica, krevetca, pa do kolica.
| Irska i Velika Britanija od roditelja ne uzimaju ni funtu poreza na stvari za bebe. |
Porezi
Udruženja roditelja zato godinama pokušavaju da se izbore za manje opterećenje bebi hrane i opreme. Od države traže da se odrekne dela poreza i na njih primenjuje stopu od osam, a ne 18 odsto. Ovaj zahtev još nije ispunjen.
Bogate zemlje i na ovaj način podstiču natalitet. Irska i Velika Britanija od roditelja ne uzimaju ni funtu poreza na stvari za bebe. U Poljskoj i Nemačkoj ovi artikli su oporezovani sa sedam odsto, a u Luksemburgu sa tri odsto. Nemačka udruženja roditelja pokušavaju da se izbore da sedam odsto poreza na stvari za bebe važi u čitavoj Evropskoj uniji.
– Sramno je skupa dečja garderoba, obuća i oprema – kaže Nikola M. iz Novog Sada. – Nedavno sam postao otac. Morao sam da kupim kolica. Platio sam ih 15.000 dinara. Porez je znači 2.700 dinara. Da je PDV manji, osam odsto, kolica bi bila jeftinija za 1.500 dinara. A to je samo jedna od stotinu stavki novopečenih roditelja.
Brdo papira
Zahtev za ostvarivanje roditeljskog dodatka podnosi se gradskim upravama za dečju i socijalnu zaštitu. Neophodna dokumentacija se predaje u roku od najduže tri meseca, a u fascikli treba da budu: izvod iz matične knjige rođenih za svu decu, uverenja o državljanstvu, fotokopije ličnnih karata oba roditelja, fotokopija overene zdravstvene knjižice majke, prijave prebivališta za svu decu, dve fotokopije kartice tekućeg računa majke kod Poštanske štedionice… Nimalo lak poduhvat za novopečenu mamu.
Država plaća vrtić
I naknade troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i za decu ometenu u razvoju biće uvećane – najavio je Zoran Martinović, državni sekretar Ministrstva rada i socijalne politike. – Prošle godine je za te namene potrošeno 42,73 miliona dinara, a u ovoj će biti 50 miliona dinara. Taj novac će biti dovoljan za 300 mališana u zemlji.
Pročitajte još:
Ko i kako pomaže porodicu u Srbiji? >>
Komentari (0)