Ivana i Petar Ranđelović godinama pokušavaju da uđu u program vantelesne oplodnje, ali moraju da čekaju izmene pravilnika. Naime, muškarac suočen sa sterilitetom, čija supruga ima potomstvo iz prethodne veze, ne može da uđe u nacionalni program vantelesne oplodnje (VTO) o trošku osiguranja.
Kada su lekari Petru rekli da je vantelesna oplodnja za njega jedini put do naslednika, mislili su: “U redu, mnogi su tako dobili decu, i mi ćemo”. Ali, ispostavilo se da od šest uslova koje parovi moraju da ispune da bi ušli u VTO, Ranđelovići ne ispunjavaju jedan: da žena nije rađala, ili da nema žive dece.
To, u papirima i pravilnicima, od kojih zavise ljudske sudbine, ne važi i za muškarce. Oni su, iz ko zna kojeg razloga, bar kada je reč o nacionalnom programu VTO, diskriminisani. Tako ispada da žene u Srbiji, iako muškom rodu po anatomiji, ipak, ne “beže” za jedno rebro, bez obzira na mitologiju, izgleda, imaju jedno pravo više.
Ivanina ćerka Anđela Nikolić ima devet godina i Petra zove “tata”. Da je ona zaista Petrova, a ne Ivanina, Ranđelovići bi mogli u nacionalni program VTO. Ovako – ne.
– Anđelu volim i odgajam kao da je moja, ali zar nije prirodno da želim da imam i svoje biološko dete?! – kaže Petar.
Ministar Zoran Stanković za “Novosti” najavljuje da bi uskoro, možda, mogli da se izmene kriterijumi za VTO, i proširi program.
– Predložiću Fondu zdravstvenog osiguranja da uzme u razmatranje izmenu i dopunu kriterijuma za uključivanje u program vantelesne oplodnje i žena koje imaju svoje genetsko potomstvo iz ranije bračne ili vanbračne zajednice, sa novim partnerom, sa kojim na drugačiji način nisu u mogućnosti da ostvare potomstvo. Ministarstvo zdravlja će i u narednom periodu davati predloge za dalje unapređivanje uslova za lečenje neplodnosti postupcima vantelesne oplodnje, kao prava na lečenje steriliteta parovima koji na drugi način ne mogu da ostvare potomstvo, sve u cilju podsticanja rađanja – kaže ministar Stanković.
Ranđelovići su od 2007. godine, od kada pokušavaju da dobiju dete, silom prilika naučili da pomalo budu skeptični. Sad se boje i da se obraduju unapred. Petrova majka Slavica Ranđelović, lekar primarijus, kaže za “Novosti” da je dosad kucala na mnoga vrata: od Ministarstva zdravlja, do Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Republičke komisije za VTO… Prva obećanja “videćemo”, “razmotrićemo”, uvek je kasnije “poklapao” isti odgovor: “Vaš sin i snaha, prema pravilniku o VTO, ne ispunjavaju uslove za ulazak u program, a za iznimne slučajeve para nema”.
Kada je Republička stručna komisija za VTO u aprilu prošle godine predložila da se u program uvrste i slučajevi kao ovaj, Ranđelovići su pomislili da su na korak od cilja. Ali, nada se brzo ugasila.
– Ta inicijativa je povučena jer u tom momentu nije bilo novca da se program VTO proširi. Nikakvu novu inicijativu nismo dobili. Ako ministar Stanković predlaže da se vantelesna oplodnja proširi i na parove koji na drugi način ne mogu da dobiju zajedničko dete, a žena već ima svoje, to je, za mene lično, lep predlog. Ali, procedura je takva da svaki novi predlog mora da usvoji Republička stručna komisija za vantelesnu oplodnju, a onda se on, u zavisnosti od toga da li za to možemo da opredelimo novac, prihvata ili ne – kaže za “Novosti” dr Zoran Jovanović, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
 Pravedno bi bilo da se u nacionalni program VTO uključe i muškarci koji prirodnim putem ne mogu da dobiju potomstvo, a u vezi su sa ženama koje imaju svoju decu.  |
Sastav te komisije je nedavno promenjen. Profesora dr Aleksandra Ljubića na mestu predsednika “nasledio” je dr Zoran Stanković, ginekolog iz Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić”.
– U novom sastavu smo održali tek jedan sastanak i tada smo morali da radimo na podzakonskim aktima koji su čekali. Predlog o proširivanju kriterijuma za program VTO u komisiju nije stigao, ali izvesno je da će novac “prelomiti”. Ako bude para, nema razloga da se u program VTO ne uključe i parovi koji zbog muškog steriliteta nemaju zajedničku decu, a žena iz prethodnog braka ima potomstvo – kaže za “Novosti” dr Stanković.
– Pravedno bi bilo da se u nacionalni program VTO uključe i muškarci koji prirodnim putem ne mogu da dobiju potomstvo, a u vezi su sa ženama koje imaju svoju decu. Ovako su, praktično, u neravnopravnom položaju. Muški infertilitet jeste indikacija za vantelesnu oplodnju, i takvim parovima bi trebalo izaći u susret. Tim pre što ih nema mnogo, bar ne na komisiji u našoj ustanovi, a verujem da je slično i u GAK “Narodni front” i u Institutu u Novom Sadu – kaže za “Novosti” profesor dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u Istitutu za ginekologiju i akušerstvo KCS.
Pročitajte još:
Beograd plaća i treći pokušaj vantelesne oplodnje >>
Besplatna vantelesna donela 1000 beba >>
Komentari (0)