Tokom trudnoće čak 12,7 odsto žena ima različite oblike depresije. Stalno rastući nivo hormona kao da se poigrava osećanjima trudnica i dovodi do veoma lošeg raspoloženja. Lekari kažu da iznenadne promene raspoloženja mogu da se uvrste u uobičajene, propratne pojave koje trudnoća nosi sa sobom, i ne treba ih shvatati ozbiljnije nego mučnine ili pojavu strija.
Depresiji u trudnoći podložnije su žene koje su bile zlostavljanje tokom detinjstva, one koje su odrastale uz samohranog roditelja, ili u porodicama sa više od troje dece. Depresija se javlja i kada je trudnica mlađa od 20 godina, kada joj nedostaje socijalna podrška, kad trpi nasilje u porodici…
– Trudnička depresija se ne razlikuje mnogo od obične depresije i njeni najčešći simptomi su neraspoloženje, uznemirenost, stalan osećaj tuge, krivice, gubitak samopouzdanja, razdražljivost, nesanica, gubitak koncentracije, želja da se stalno nešto gricka ili suprotno potpuni gubitak apetita, zatim iscrpljenost, pesimizam, nagla i preterana gojaznost. Neplanirana trudnoća takođe može da bude uzrok emocionalnih problema, raniji spontani pobačaji, problemi da se zatrudni, ali i izostanak podrške partnera – ističe dr Dušan M. Protić, ginekolog – akušer.
 Redovne, umerene vežbe u trudnoći oslobađaju više endorfina – prirodnog sastojka koji popravlja raspoloženje.  |
Trudnica treba da ugađa sebi i da se relaksira. Pokušaji da sve kućne poslove završe pre nego što beba dođe na svet, učiniće da trudnica bude pod stresom, neraspoložena i iscrpljena. Nedostatak nekih hranljivih materija kao što su cink, gvožđe i vitamin B mogu da izazovu umor, mučninu i uznemirenost. Redovne, umerene vežbe u trudnoći oslobađaju više endorfina – prirodnog sastojka koji popravlja raspoloženje. Joga za trudnice, plivanje i šetnja predstavljaju dobar izbor. Treba izbegavati terapiju antidepresivima, ali ukoliko to nije moguće lečenje se započinje malim dozama dok se ne postigne remisija. Najčešće se preporučuje monoterapija.
– Lekove treba uzimati pod strogim nadzorom lekara da se izbegnu oštećenja ploda – upozorava dr Protić. – Posledice nelečene depresije tokom trudnoće su poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, neodgovarajuća ishrana, konzumacija duvana, alkohola, čak i droge, a postoji i rizik samopovređivanja i suicida.
Trudnička depresija se povezuje i sa rađanjem beba male telesne težine. Poslednja ispitivanja Američkog nacionalnog instituta za zdravstvo i klinička istraživanja pokazala su da depresija može uticati na intrauterini razvoj deteta, na njegov temperament i kasnije ponašanje. Utvrđeno je da su deca depresivnih majki pojačano razdražljiva, imaju slabiju mimiku, viši nivo kortizola i kod njih postoji rizik sporijeg razvoja.
Pročitajte još:
Postporođajna depresija >>
Tata u postporođajnoj depresiji >>
Komentari (0)