Kako bi vaš školarac nizao dobre ocene, neophodno je da se uključite u njegov proces učenja. Uz roditeljsku pomoć, dete će lako razumeti i upamtiti gradivo.
Pre nego što se prihvatite knjige s vašim mališanom, imajte u vidu da ne treba da učite umesto njega, već samo da ga podstaknete da stekne radne navike. Važno je da za to izdvojite dovoljno vremena i strpljenja, koliko god drugih obaveza imali. „Ne prilagođavajte dete sebi – prilagodite se vi njemu”, savetuje psiholog Gordana Aćić.
Raspored
U početku zajedno s detetom napravite plan rada, koji će odrediti satnicu njegovog učenja. Plan može biti u obliku usmenog dogovora, a ako smatrate da to nije dovoljno, nacrtajte tabelu koja pokazuje kada se od deteta očekuje da se posveti domaćim zadacima. Naravno, ovu tabelu je poželjno praviti u prisustvu vašeg mališana, jer će vam on sam reći kada se oseća najodmornijim. Obratite pažnju na karakter svog deteta i na njegove navike, jer nisu sva deca ista. „Ako ne vodite računa o osobinama i navikama deteta, raspored može delovati nametnuto i strogo, što uvek izaziva negativan efekat”, napominje. Nakon nekoliko napravljenih planova podstaknite dete da raspored ubuduće pravi samo, i da u njega upisuje školske i vanškolske obaveze.
Tehnike
Postoji više delotvornih metoda za uspešno učenje. Na početku je bitno da izdvojite naslove i pasuse kako bi dete moglo da pamti deo po deo. Zahtevajte od njega da samo prepozna celine, a na kraju ga preslišajte. Prilikom reprodukovanja gradiva uputite ga da razume termine iz knjige, ali da prvenstveno koristi svoje reči. Ipak, kako ističe psiholog, u retkim situacijama neće biti drugog izlaza do učenja napamet. „Gradivo u našim školama je takvo da neke njegove delove ne mogu razumeti ni roditelji, a kamoli deca. Ako nastavnik insistira na tim delovima, objasnite detetu da određene rečenice mora naučiti napamet”, navodi ona. Pamćenje će lakše teći ako dete podvuče značajne reči i rečenice pomoću raznobojnih markera. Pomaže i posebna sveska za nove pojmove i definicije.
Testovi
Prepisivanje i varanje na testovima, kako kaže psiholog Gordana Aćić, predstavlja kompleksno pitanje. „Podstaknite dete da nauči gradivo kako mu ta vrsta aktivnosti ne bi bila neophodna. Ipak, naučite ga da pomogne svojim vršnjacima ako je to nekad potrebno”, ističe ona.
Godine
Deca predškolskog i ranog školskog uzrasta (do četvrtog razreda osnovne škole) nalaze se na nivou tzv. konkretnog mišljenja, pa je najbolje da učenje teče kroz igru, savetuje Gordana Aćić, napominjući da učenje treba da razvija dečju spontanu kreativnost, a ne da je sputava.
Nakon četvrtog razreda možete početi sa strategijama učenja, koje će mališanu biti korisne do kraja školovanja. „Naučite ga da razlikuje bitno od nebitnog. Podstaknite ga da sluša na času, a da gradivo obnavlja i kod kuće. Ako dete sada ne naučite da fokusira pažnju na ono što nastavnik govori, velike su šanse da će u srednjoj školi imati loš uspeh”, kaže Gordana.
Nagrada
„Pohvala je najbolja nagrada za postignuti uspeh”, ističe Gordana Aćić. Naravno, dobru ocenu možete proslaviti tako što ćete detetu priuštiti nešto što posebno voli, ali prema rečima psihologa, nije poželjno vezivati svaki uspeh s nagradom. „Nagrade su tzv. spoljašnja motivacija, a treba raditi na prerastanju spoljašnje u unutrašnju motivaciju, odnosno podsticati dete na učenje radi sticanja znanja, a ne radi sticanja predmeta”, kaže ona, i dodaje da je veoma važno na vreme zameniti spoljašnju motivaciju unutrašnjom, jer se u protivnom kod deteta može javiti koristoljubivost. Ako mališan dobije lošu ocenu, zamolite ga da vam objasni šta je dovelo do toga. I zapamtite – nemojte umesto vašeg deteta rešavati zadatke i čitati lektire, jer to samo može da mu oteža proces učenja i ugrozi uspeh u budućem školovanju.
Komentari (0)