Koliko ste se puta susreli s ovim zahtevom? Deset puta dnevno? Možda je vreme da vašem mališanu izađete u susret. Ako se još uvek dvoumite, pomoći ćemo vam da lakše donesete odluku i eventualno usrećite dva mala bića.
Prvo što je na roditeljima kada razmišljaju o nabavci psa jeste da procene da li se radi samo o želji za novom igračkom, ovog puta živom, ili o nečem mnogo dubljem i trajnijem.
Druga stvar koja je vrlo važna je uzrast deteta. Opšte je mišljenje da to nikako ne treba da bude pre detetove navršene šeste godine, a najbolje je posle desete. Psi su, bez obzira na čovekovo uplitanje tokom zajedničkog života, čoporske životinje, koje poštuju hijerarhijski red. Oni u malom detetu prepoznaju štene, dakle nižeg člana čopora. Malo dete i pas su najbolji drugovi, oni zajedno otkrivaju svet, nikada im nije dosadno i mogu da provedu beskrajno vreme u igri, ali vaspitanje i učenje pravila ponašanja pripadaju odraslim članovima porodice.
Pas može da bude odličan pokazatelj roditeljima u kakvu ličnost njihovo dete raste. Svi oblici neželjenog ponašanja će se pokazati u odnosu prema psu. Želja za dominacijom, grubost, pa i okrutnost su stvari koje roditelj može da primeti u odnosu psa i deteta i da ih na vreme koriguje. Takođe, nedostatak autoriteta ili liderskih osobina su stvari koje roditelj može da primeti, pa da poradi na njihovom unapređivanju.
Nebrojeno puta se pokazalo da deca koja odrastaju u sredini sa kućnim ljubimcima rastu kao bolje socijalizovana, otvorenija i odgovornija. Deca koja imaju pse su obično mnogo aktivnija fizički, sklonija da provode više vremena u prirodi i stiču veće samopouzdanje. Među njima je manje onih koji će se, naročito u periodu puberteta, povući u sebe i svoju usamljenost, osećanje neshvaćenosti u bližoj okolini pretvoriti u ranjivost kada su u pitanju narkotici, sekte i slično.
Dete koje ima psa ima nekoga ko ga voli bezrezervno, ko ne donosi sudove i ko ga nikada ne prekoreva, a uvek ima vremena i volje za druženje.
Briga je ipak na roditeljima
Priče o tome kako se pas uzima dece radi, da o njemu vode računa i tako se uče obavezama i odgovornosti, u praksi su izuzetno retke.
– Tek u urastu od 12 do 14 godina dete je u stanju da se nosi sa psom, da ga ujutru izvodi u šetnju, hrani i slično. To se, međutim, dešava vrlo retko. Posle par meseci deca odu svojim putem, a brigu o ishrani, lečenju i šetanju preuzimaju odrasli. Velika je greška, dakle, prilikom nabavke psa računati na decu, jer od toga nema ništa – kaže Marko Ćurčić, veterinar veterinarske ordinacije „Spina”, i dodaje da donja granica detetovog uzrasta za nabavku psa praktično ne postoji.
Rasu uglavnom biraju mališani, a što se tiče pola, ženka je bolji izbor. One su privrženije porodici i manje su agresivne, dok mužjak može da izleti na ulicu, potuče se sa drugim psom, odluta, napadne i slično.
Pas je član porodice
Psi neosporno imaju pozitivnu ulogu u psihofizičkom razvoju deteta. Brinući o svom ljubimcu, oni razvijaju brigu i poštovanje za druge i uče se odgovornosti i saosećanju. Deca mlađa od sedam godina iako žele ljubimca i obećavaju da će se brinuti o njemu, nisu sposobna da to zaista i učine. U tom uzrastu veoma je važno naučiti ih kako da se ophode prema životinji, da je ne gnjave, ne diraju dok jede ili spava!
– U tom smislu ophođenja najvažniji je roditeljski primer koji će dete slediti. Takođe, nije loše dete odvesti kod prijatelja koji već imaju psa i posmatrati kako se dete prema njemu ponaša. Treba detetu objasniti značaj higijene i voditi računa o zdravlju ljubimca, vakcinisati ga, voditi redovno kod veterinara… – kaže za „Alo!” pedagog Ksenija Sulejmanović.
Komentari (0)