Pre nego što zaronite u bazen, jezero ili krenete na izlet u prirodu, morate imati na umu da ovi vreli dani nose sa sobom izvesne zdravstvene rizike. Letnje boljke mogu da se spreče uz minimalne napore, samo treba da se pridržavate saveta koje daje dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja „Voždovac”.
DEHIDRATACIJA
Zbog visokih spoljnih temperatura, koje izazivaju pojačano znojenje, u letnjem periodu je povećan rizik od dehidracije, koja aktivira centar za žeđ, pa se javlja pojačana potreba za unosom tečnosti. Ukoliko se izgubljena tečnost ne nadoknadi, može da dođe i do ozbiljnijih simptoma kao što su: oslabljen puls i ubrzano disanje, vrtoglavica, osećaj slabosti i mučnine.
Najbolji način da se izbegne dehidracija jeste da se nadoknadi izgubljena tečnost. Što češće pijte vodu i voćne sokove, najbolje je da sa sobom u rancu uvek nosite plastičnu bocu s vodom. Na velikoj vrućini treba jesti lakšu hranu, pre svega sveže voće i povrće koje sadrži dosta tečnosti, kao što su grožđe, lubenice, dinje, zelena salata, krastavci.
PREGREJANOST ORGANIZMA
Dehidratacija dovodi do pregrevanja organizma, što se često dešava ne samo profesionalnim sportistima nego i običnim rekreativcima. Ako osetite ubrzan rad srca, da počinje da vas boli glava, da vam je muka i da vam se tlo ljulja pod nogama kao kada prebrzo ustanete, prekinite odmah da pešačite, vežbate ili džogirate, sklonite se u hladovinu i popijte čašu vode.
Vrtoglavica je prouzrokovana otokom moždanih ovojnica i padom krvnog pritiska zbog proširenja krvnih sudova. Odmaranje i umivanje hladnom vodom omogućavaju obnavljanje normalnog krvotoka, a nadoknada izgubljene tečnosti povećava tečnosti u krvnim sudovima, a samim tim vraća pritisak na normalu. Ako se ne obazirete na te simptome, rizikujete da doživite toplotni udar, koji, laički rečeno, predstavlja isključivanje telesnog termostata. U tom slučaju, hitno pozovite lekara.
PLIVAČKO UVO
Jedna od uobičajenih letnjih bolesti jeste infekcija ušnog kanala izazvana bakterijama ili gljivicama iz vode. Ovu infekciju ćete prepoznati po bolu koji se javlja u ušnom kanalu i pojačava se prilikom povlačenja vrha uveta. Može da se desi i da uvo natekne i pocrveni. Ljudima koji su inače skloni ovoj neprijatnoj infekciji otorinolaringolozi preporučuju da ne kvase uši tokom plivanja, da nose kapu ili posebne čepiće. Ako se infekcija ipak razvije, neizbežan je pregled i lečenje antibioticima.
GROZNICA
Izlaganje suncu može da dovede do stvaranja sitnih, neprijatnih i bolnih mehurića na usnama, herpes simpleksa. Zapravo, UV zraci stupaju u reakciju sa uspavanim virusom koji već postoji u organizmu i aktiviraju ga. Stoga uvek morate da mažete usne grožđanom mašću sa zaštitnim UV faktorm. Ako vam mehurići ipak izbiju, izbegavajte sunce i koristite specijalnu kremu koju možete naći u svakoj apoteci.
OPEKOTINE OD SUNCA
Neophodno je da zaštitnu kremu nanosite kad kod boravite na otvorenom. Namažite se pola sata pre izlaska iz kuće da bi koža imala vremena da upije kremu. Kada idete na plivanje, mažite mleko za sunčanje otporno na vodu i nanosite ga na kožu svaka dva sata.
Ako ste se ipak previše izložili suncu, možete da smanjite bolove korišćenjem losiona za hlađenje kože posle sunčanja ili tušuranjem. Možete i da skuvate jači čaj od kamilice i da stavite obloge na opečeno mesto.
KOPRIVA I INSEKTI
Tokom šetnje u prirodi često nam se dešava da nas ožari kopriva. Operite iritirano mesto vodom i sapunom, a zatim u kožu utrljajte antihistaminsku kremu. Ako se crvenilo previše proširilo, posebno po licu, obratite se lekaru. Od pčela i osa nemojte da se branite mlataranjem ruku, a ako vas je već ujela, izvadite žaoku, operite to mesto hladnom vodom i tražite pomoć lekara. Dobro će poslužiti i najobičnija soda bikarbona namočena u vodu, dok ne dobijete medicinsku pomoć.
Komentari (0)