U želji da izbegnu sve ono što im se nije dopadalo u detinjstvu, mnogi ljudi prave strategiju vaspitanja mnogo pre nego što dobiju dete. Zaklinju se da neće biti posesivni kao njihove majke, strogi kao njihovi očevi, obećavaju da nikada neće tući svoje mališane i da će ih uvek podržavati.
Današnji roditelji su, ukazuju psiholozi, veoma obuzeti svime što je u vezi s njihovim detetom, ali ih to ne čini odgovornima i uspešnima.
Nažalost, savršen roditelj ne postoji. Osim krajnosti, koje čine previše strogi i previše popustljivi roditelji, nalazi se zlatna sredina – majke i očevi koji deci obezbeđuju puno ljubavi, podrške i jasnih smernica.
– Deca od roditelja ne primaju samo ljubav i nežnost već i pogled na svet, način života, odnos prema društvu, prema obavezama… Roditelji, za koji god tip odagajanja se opredelili, uvek imaju dilemu da li su ispravno postupili, naročito ako su izloženi kritikama svojih roditelja, rodbine i bliskih prijatelja – kaže Aleksandra Jovanović-Mađar, porodični edukator, i naglašava da nije lako biti roditelj.
Neposredan uticaj na ispunjenje roditeljske uloge imaju kako ličnost roditelja, tako i okolina. Ličnost roditelja uslovljena je genetikom, iskustvima iz svog detinjstva, odrastanjem i uticajem spoljne sredine.
Nepodoban psihološki sklop za realizaciju uspešne roditeljske uloge imaju duševni bolesnici, alkoholičari i osobe zavisne od psihoaktivnih supstanci.
Sama sredina može snažno uticati na razvoj deteta, tako da i potencijalno najbolji roditelj to ne može da bude ukoliko živi u teškom siromaštvu, lošim stambenim uslovima, bez posla i ikakvih primanja. Za roditeljstvo moraju biti zadovoljeni bar minimalni uslovi.
Prema najgrubljoj podeli, roditelji mogu da se svrstaju u tri kategorije – diktatore, mekušce i autoritete.
Vi im određujete budućnost
Posledice spartanskog i popustljivog vaspitanja nisu male i zanemarljive jer su deca takvih roditelja često nesigurna i agresivna. Ona imaju lošu komunikaciju s vršnjacima, problem s autoritetima tokom čitavog života, pogrešan pristup obavezama.
– Zlatna sredina je i u ovom slučaju najbolja jer vaspitni stil između autoritarnog i popustljivog najstimulativnije deluje na dete. Savršen roditelj ne postoji, pa mnogi psiholozi koriste termin „dovoljno dobar roditelj” za one koji se trude da deci obezbede osnovu da izrastu u dobre, poštene i odgovorne ljude. Ako i vi želite da budete takvi, osluškujte svoju decu, postavljajte im granice jer ona vole rutinu i red, ulivajte im sigurnost, pokazujte im da ih volite i pomozite im da rastu bez strahova i frustracija – poručuje Aleksandra Jovanović-Mađar.
Mekušac
• Prekomerno udovoljava deci, često ih nagrađuje, a retko ili nikad ne kažnjava.
• Ne nameće pravila ponašanja, često ni ona osnovna.
• Dopušta detetu da radi sve što poželi, bez ikakvih granica, jasnih smernica i nadzora.
• Izbegava konflikte s detetom, ne podiže ton i prezire sve oblike kažnjavanja. Odustaje od svakog svog zahteva čim se dete usprotivi jer se boji njegovih ispada besa, plača, vrištanja i valjanja po podu.
• Pruža bezgraničnu količinu ljubavi koja dete zbunjuje jer je doživljava kao standard i očekuje isti odnos od svih ljudi iz svoje okoline.
• Njegova popustljivost sprečava dete da prihvati norme ponašanja.
• Deca roditelja mekušaca često postaju agresivna u odnosu s vršnjacima, i uglavnom su vrlo neodgovorna.
Spartanac
• On je veoma strog roditelj i postavlja jasna, ali previše kruta pravila. Svako prekršeno pravilo se kažnjava.
• Autoritarni roditelj polaže apsolutno sva prava na sve u detetovom životu jer on sve najbolje zna.
• Pokušava da kontroliše dete i da upravlja njime gotovo vojnički.
• Vaspitanje temelji na poslušnosti, bez objašnjavanja i suvišnih pitanja, s vrlo malo topline, nežnosti i minimalnim iskazivanjem ljubavi.
• Deca su mu često agresivna, samodestruktivna i imaju manjak samopouzdanja.
• Ne govori deci NE jer se boji da će ga, ako to učini, manje voleti.
• Njihova deca u dobu adolescencije po pravilu imaju slabiji uspeh u školi, češće posežu za drogom i alkoholom.
Autoritet
• S decom gradi odnos pun poverenja i ostavlja im slobodu izbora.
• On postavlja jasne granice zbog kojih se dete oseća sigurno.
• Objašnjava zašto nešto radi ili ne radi, sluša dete, ali mu ne izlazi u susret ako su neosnovane.
• Odgovoran roditelj dopušta detetu da se slobodno razvija, uči ga da samostalno razmišlja i da se samopotvrđuje.
• Detetu pokazuje način kako da se nešto uradi, podstiče njegovu inicijativu, podržava ga i upozorava na posledice.
• Dete uvek zna da li je krivo ili nije i ne mora da živi u strahu od brutalnih kazni.
• Podstiče dete da priča o svojim osećanjima i strahovima, odgovara na pitanja i razrešava dileme.
Komentari (0)