Svi roditelji žarko žele da im deca budu sigurna, samouverena i puna samopouzdanja, da imaju stav i pozitivno mišljenje o sebi, da sama rešavaju probleme i da ne posustaju pred preprekama. Međutim, to nije tako jednostavno jer dečje samopouÂzdanje umnogome zavisi upravo od roditelja.
– Roditelji su primarne figure u životu dece i od njih najviše zavisi kako će se dete socijalizovati. Ne može da se zanemari ni uticaj drugih osoba iz okruženja, baka i deka, drugara, vaspitača, učitelja i nastavnika, ali on nije primaran, jer na decu utiču samo osobe koje oni smatraju važnima – kaže psiholog Aleksandra Jovanović-Mađar.
DOZVOLITE IM DA ODLUČUJU
Dete prve komentare o izgledu, ponašanju i sposobnostima dobija od roditelja i na osnovu njih formira prvu sliku o sebi koja će ostaviti trajne tragove. Zato da bi dete imalo više samopouzdanja roditelji treba da povedu računa o svojim komentarima i izjavama.
– Ključno je da dete prihvatite onakvim kakvo je, da poštujete njegovu ličnost i interesovanja, ali i da ga podstičete na nove aktivnosti. Dobro je i da mu dozvolite da samo donose odluke primerene njegovom uzrastu. Kad ga, na primer, povedete u kupovinu, ponudite mu da izabere jedan od tri modela koji su vam prihvatljivi po kvalitetu i ceni. Pustite ga da izabere i one najružnije, ako zadovoljavaju vaše osnovne kriterijume. Neki roditelji dozvoljavaju detetu da se izjasni o nečemu što mu je bitno, onda opet urade po svom. To, naravno, nije dobro za njegovo samopouzdanje – kaže Jovanović-Mađar.
LEPIM SE VIŠE POSTIŽE
Pohvala je, objašnjava naša sagovornica, mnogo bolji podsticaj od grdnje i kazne. Pozitivne poruke motivišu dete, ohrabruju ga da se bori i da teži uspehu, dok ga negativne destimulišu i otežavaju napredak. To potvrđuju i najnovija istraživanja koja pokazuju da deca na zahteve roditelja odgovaraju pozitivno prvenstveno zbog dobrog odnosa, a ne zbog kazni.
– Međutim, nije svaka pohvala ista, treba znati kako se to radi. Dete treba pohvaliti za konkretan postupak i reći mu „baš lepo što si danas pospremio sobu”, a ne „ti si baš dobro dete”, jer deca veoma dobro osećaju kada je pohvala iskrena. Samo pohvala koju povezuju sa svojim konkretnim delom ima pravi efekat.
NE MEŠAJTE SE U SUKOBE
Samopoštovanje kod dece počinje da se razvija od treće godine, kada dete počinje da doživljava sebe kao „ja”, a ključan je period između pete i 12. godine. Tada se, naime, razvijaju odgovornost i istrajnost, karakterne osobine bez kojih nema samopoštovanja i samopouzdanja.
– U tom periodu deca imaju intenzivnije kontakte s vršnjacima, pa često dolaze u konflikt. Deca u tim godinama znaju da se rugaju drugoj deci, pleze im se, etiketiraju ih, tuku se… Mnogi roditelji greše što u takvim situacijama, koje se smatraju normalnim dečjim odnosima, štite dete i rešavaju mu probleme s vršnjacima. Mnogo je bolje da ga puste da se samo izbori jer, ako ga tada naviknu na zaštitu, ono neće znati da se izbori s problemom ni kada odraste. Ako mu dopuste da se samo razračunava sa svojim vršnjacima, kod njega će razviti samopouzdanje – kaže Aleksandra Jovanović-Mađar.
I NEUSPEH JE KORISTAN
Da bi naučilo da se bori za svoje ciljeve, detetu su neophodna i neprijatna iskustva kao što su razočaranje i suočavanje s neuspesima.
– Roditelji iz najbolje namere žele da se njihovo dete ne muči, te ga štede i čine mnoge stvari umesto njega. Međutim, takvim ponašanjem ne čine mu dobro jer tako u detetu potkrepljuju samo osećanje bespomoćnosti. Naučeno da raste bez frustracija i da dobije ono što želi bez mnogo truda, dete lako odustaje od svojih ciljeva kada odraste. Vremenom postaje sve malodušnije i sve češće se razočarava u sebe i u svet oko sebe.
Komentari (0)