U poslednjih desetak godina, svedoci smo naglih vremenskih promena, godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15-20°C.
Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Simptomi su različiti i zavise od toga da li je nastupilo naglo zahlađenje, velike vrućine ili je reč o padavinama.
Svest o snažnom uticaju vremena na zdravstveno i psihičko stanje ljudi dovela je do razvoja nove grane meteorologije – biometeorološke prognoze – čiji je cilj da se osobe osetljive na vremenske uslove blagovremeno upozore kako bi sprečile nastanak zdravstvenih tegoba. Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.
Najčešći simptomi
Psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica. Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kardiovaskularne bolesti: pogoršanje stanja u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska.
Digestivni trakt: izražen gastritis i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, upale pluća i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.
Uznemirenost i razdražljivost
U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti neophodno je da izbegavate stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba da odvojite za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, a preporučuje se i ispijanje čaja od matičnjaka.
Depresija, slabost, umor i apatija
Stres pojačava apatiju i iscrpljenost, zbog čega treba što više da se odmarate i izbegavate psihički i fizički napor. Neophodno je da uzimate što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama.
Nizak pritisak i usporen puls
Kod osoba koje pate od niskog pritiska, usled promene vremena može da dođe do još izraženije hipotenzije. Preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, vode, ali ne hladne, kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova. Ishranu bi trebalo da obogatite žitaricama i ribom, a nakon ručka savetuje se čaša crnog vina.
Povišen krvni pritisak i ubrzan puls
Bez obzira na to da li već postoji problem sa hipertenzijom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je da obratite pažnju na sve navike. Neophodno je da izbacite namirnice bogate masnoćama, izbegavate cigarete i kofein.
Nesanica, pad energije i koncentracije
Najbolji lek za slabu koncentraciju i osećaj gubljenja snage jeste – hrana. Treba da izbegavate teške namirnice i jedete što više žitarica, povrća, voća i mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, a od velike pomoći je i umerena fizička aktivnost. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo da uzimate obilne obroke, a savetuje se da se uveče popije šolja čaja od kamilice ili valerijane.
Ko najviše reaguje?
Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici. Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi. Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o začetku nekog oboljenja.
Komentari (0)