NOVI SAD – Samo 60 odsto Novosađanki i Vojvođanki doji bebu neophodnih šest meseci pokazala su istraživanja nevladinih organizacija i Doma zdravlja. Majke, zbog bržeg povratka na posao, boljeg fizičkog izgleda ili pak smatrajući dojenje zamornim daju novac za veštačku hranu i hormonske terapije koje zaustavljaju laktaciju. Pojedine mlade majke kažu da ne doje bebu i uzimaju hormone da bi zadržale bujne grudi i mladolik izgled.
– Kada sam saznala da sam u drugom stanju, odmah sam ginekologu saopštila da ne želim da dojim dete. Imam 25 godina i zaista nisam želela da moje grudi izgube oblik. Nakon porođaja pila sam hormonsku terapiju na koju mi je ispočetka bilo malo teško da se naviknem, ali uspela sam da zaustavim laktaciju.
S druge strane, patronažna sestra koja me je obilazila pokazala mi je kako da spremam adaptirano mleko koje sam davala detetu i sve je bilo u redu. Da beba nije dobro reagovala na veštačku hranu, počela bih da je dojim, ali, ovako, sve je proteklo dobro – kaže mlada mama Zorica Martić, dodajući da je pored želje da zadrži mladolik izgled još jedan razlog zbog kojeg nije dojila bebu bio i taj što je morala da se vrati na posao.
– Radim kao sekratarica u jednoj privatnoj firmi i morala sam što pre da počnem da radim. Da sam dojila dete, to bi mi oduzelo mnogo vremena i znam da bi vlasnik firme zaposlio neku drugu osobu, a taj luksuz ne mogu sebi da dozvolim – kaže Martićeva.
Brojni su razlozi zbog kojih Novosađanke i Vojvođanke ne doje bebe. Pojedine žene odustaju od dojenja zbog straha za dete, usled silnih kontradiktornih saveta, uverene da ili nemaju dobro mleko ili ne umeju da doje dete.
Načelnica pedijatrijske službe Doma zdravlja dr Milka Budakov kaže da novosadski medicinari pokušavaju da razreše takve nedoumice mladih majki još pre nego se porode tako što ih podučavaju dojenju beba tokom trudnoće u Školi za trudnice.
– Treba da se naglasi da dojenje nema tendenciju opadanja u odnosu na poslednje istraživanje i to je značajno jer mlade mame postaju svesne koliko je dojenje važno za pravilan rast i razvoj deteta. Hrana za bebu iz majčinih grudi uvek je pristupačna, sveža i čista, u njoj se nalaze neophodne hranljive materije koje su potrebne detetu. Dojenje, takođe, veoma dobro utiče na emocionalno zbližavanje majke i deteta.
Prva saznanja o dojenju Novosađanke dobijaju tokom trudnoće u Školi za trudnice, gde im se daju detaljne informacije, a nakon porođaja tu je patronažna sestra da im pomogne u savladavanju eventualnog straha ili manjih problema koji mogu da se jave kao što su ravne bradavice i slično – kaže Budakov. Ona naglašava da bi bebu trebalo dojiti godinu dana i duže, uz pravilnu dopunsku ishranu.
– Bebu bi trebalo dojiti godinu dana, osim ukoliko majka ne odluči drugačije i pređe na adaptirano mleko. Međutim, ukoliko dete sisa, hrana u majčinim grudima spremna je svakog momenta, dok za adaptirano mleko treba da se ispune određene okolnosti, kao što su pravilna priprema i temperatura zagrevanja.
Takođe, veštačka hrana je veoma skupa i majka treba da bude spremna na finansijski izdatak. Mi se u Savetovalištima za odojčad Službe za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja „Novi Sad” trudimo da ukažemo majkama na prednosti dojenja i koristi prirodne ishrane za pravilan rast, razvoj i zdravlje njihove dece – kaže Budakov.
Inače, 300 grama adaptiranog mleka u apotekama košta oko 600 dinara.
Komentari (0)