Nutricionisti, lekari, pobornici zdrave ishrane se slažu da treba da jedemo povrće jer je ono prirodni izvor vitamina, minerala i ostalih materija koje čuvaju naše zdravlje i štite od raznih bolesti. U vreme kada nam je imunitet dodatno oslabljen i izložen virozama, prehladama i ostalim zimskim bolestima, namirnice poput šargarepe, graška, paradajza ili đumbira dobijaju još više na značaju. Osim što donose obilje dobrobiti za ceo organizam, dodatni razlog da ih probamo je ženski užitak – pripremanje maski ili tonika koji će probuditi novu lepotu naše kože.
Mahunarke za više energije
Za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema i kostiju ne zaobilazite zeleni grašak. Ljubitelji graška znaju da on obiluje vitaminima i mineralima, a posebno kalijumom, fosforom i vitaminima B grupe. U zrelim plodovima ima karotenoida i malih količina vitamina C. Bogat je izvor vlakana i hranljivih materija, a sadrži i dosta šećera, pa se ne preporučuje osobama koje boluju od šećerne bolesti. Osigurava materije vrlo važne za zdravlje kostiju, a za to je zaslužan vitamin K1, koji aktivira protein bitan za ugradnju kalcijuma u kosti. Poznato je i da vitamin B6, folna kiselina i vitamin K, kojima grašak obiluje, učestvuju u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Sadrži i vitamin C, koji je vrlo važan za odvijanje procesa za odbranu organizma od oštećenja na molekulu DNA i smatra se pretečom razvoja malignih bolesti. Brojnim studijama dokazano je da vitamin C može da smanji rizik od razvoja različitih oblika raka. Predstavlja prvu liniju odbrane organizma i nudi važnu antioksidativnu zaštitu.
Za bolji vid
Šargarepa je najveći prirodni izvor vitamina A, a najzdravija je kuvana. Beta-karoten iz šargarepe važan je za funkciju probavnih organa, potpomaže građu naših ćelija i zdravu građu zuba. Poznat je i kao vitamin za oči, jer pomaže kod smetnji vida, upala, noćnog slepila i umora očiju. Minerali iz šargarepe važni su za krv, normalizaciju rada srca i zdravlje kostiju.
Bundeva za bolju probavu
Lekovite supstance podstiču organizam da lakše apsorbuje sve hranljive materije. Osim belančevina, ugljenih hidrata, masti i vitamina, bundeve su bogate i biljnim vlaknima pa se preporučuju osobama sa bolesnim želucem i crevima i onima koji pate od opstipacije. Izvrstan su diuretik, pa treba da ih jedu osobe sa reumatskim tegobama, upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Smanjuju i holesterol u krvi, a oblog od sveže rendane bundeve ublažava bolove od proširenih vena. Za lepotu: maska za dubinsko čišćenje masne i prljave kože – napravite pire od kuvane bundeve i pomešajte ga sa pola kašičice meda i 1/4 kašičice sojinog mleka pa nanesite ravnomerno na lice, vrat i dekolte. Zahvaljujući lekovitim sastojcima, maska čisti nečistoće, smiruje upale poput akni i podstiče cirkulaciju. Dobra je i za osetljivu kožu.
Protiv reume
Krompir je dragocen izvor energije, ugljenih hidrata i skroba. Vredan je izvor vitamina i minerala: vitamina C, niacina, vitamina B6, pantotenske kiseline, tiamina, folata, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, mangana i kalcijuma. U narodnoj medicini, kaša od krompira se od davnina upotrebljava kao pomoćno lekovito sredstvo kod reume, upale zglobova, glavobolje, visoke temperature, opekotina i ozeblina. Osobama koje imaju problema sa sluzokožom želuca preporučuje se sok od krompira pomešan sa sokom od šargarepe ili razređen vodom. Taj je sok bogat osnovnim materijama, veže za sebe mokraćnu kiselinu i tako pomaže u lečenju gihta, reume i artritisa.
Komentari (0)